Тежак грешник
Боловао болан Андријашу,
Боловао девет годин’ дана;
Кроз кости му трава проницала,
А кроз уста љута трубељика,
Из језика горка чемерика. 5
Од њега се браћа одрекнула,
Одрекла се превијерна љуба,
Само није стара мила мајка.
Ал говори болан Андријашу:
"Овор јеси, стара мила мајко! 10
Прежи мени хитре бедевије,
Бедевије под нове кочије;
Вози мене мору на бригове,
Па ме бацај у то сиње море!"
То је мајка за Бога примила; 15
Упрегла му хитре бедевије,
Па га вози мору на бригове;
Бацала га у ’но сиње море,
Бацала га до два до три пута;
Мајка баци, а море избаци. 20
Ал говори болан Андријашу:
"Вози мене двору бијелому,
Па ми ложи огањ-ватру живу!"
То је мајка за Бога примила,
Возила га двору бијеломе; 25
Ложила му огањ-ватру живу.
Бацала га до два до три пута.
Мајка баци, а ватра избаци.
Ал говори болан Андријашу:
"Довези ми до девет попова, 30
И десетог оца игумана!"
То је мајка за Бога примила,
Довезла му до девет попова,
И десетог оца игумана.
У руци му трострука канџија[1], 35
Па он бије болна Андријаша.
Куд га шица, туда крвца пишца[2]:
"Кажи, Раде, што си сагришио?
Љут се камен од тебе створио!"
Ал говори болан Андријашу: 40
"Немој мене, оче игумане!
Казат ћу ти, лагат теби не ћу:
Пет сам годин’ арамбаша био,
По цркви сам олтаре рушио,
Свето тило у пушку метао, 45
Калежи сам коње поткивао". —
То изусти, па душу испусти;
Камен му се од тила створио.
Мато Здјеларевић, II, бр. 106.
Из Сибиња крај Брода.