Тврдица/17
| ◄ Позорје 5. | ПОЗОРИЈЕ 6. | Позорје 7. ► |
ПОЗОРИЈЕ 6.
БИВШИ, ПЕТАР
ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају.
ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући.
МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу.
ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи. Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.)
МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична?
ПЕТАР: Шта велите, господине?
МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод!
ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци!
МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући?
ПЕТАР: Као наопако. Мој Грк, да може, он би и пару своју продао и у новац учинио. Сад да му дерем цркотине! Нек му дере његов отац. Ја, богме, нећу, макар он пукô!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|