Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1990-2013
←1975-1989 | Систематски речник српскохрватског језика (1936) Писац: Ранко Јовановић 1990–2013: Геологија и метеорологија |
2014-2025→ |
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања |
ГЕОЛОГИЈА И МЕТЕОРОЛОГИЈА
уреди- — географија, земљопис,
географски, земљописни, географ,
— Земља, Земљина лопта, (кугла,
глоб), Земљин шар, — Земљина
оса (осовина), — стожер (пол), северни
пол, арктични пол, — јужни
пол, антарктични пол, — поларни,
— обртање Земље око осе, (дан,
ноћ 2313), — кретање (обилажење)
Земље око Сунца (еклиптика),
- а) полутар (екватор), — упоредник, повратник, географска ширина, — северна, јужна ширина, — степен, — стожерник (поларник),
- б) подневак (меридијан), — географска дужина, — источна, — западна дужина, — главни (први, гринички) меридијан, —
- в) видик (видокруг, обзор, доглед), догледати, — хоризонт (видикова линија), — стојиште, надир, — зенит, —
- г) стране света, — север, северни, — исток, источни, источњак, — југ, јужни, — јужњак, — запад, западни, — североисток, — југоисток, — југозапад, — северозапад, — ветровна ружа, ветруља, —
- д) географска карта (мапа), — размер, размерник, — планиглоб, страна 186 Меркаторова карта, Бабинетова карта, — глобус, глоб, —
- ђ) област, — тропска, суптропска, средоземна, умерена, поларна област, — појас, жарки топлотни појас, умерени топлотни појас, хладни топлотни појас, —
- е) место, — налазити се, лежати (2240), — средиште, —
- ж) антипод.
- — атмосфера (ваздушни омотач),
— стратосфера, — ваздух
(зрак), ваздушни, зрачни, зрачан,
— ветрити, проветрити, проветравати
(2167), —
- а) безваздушан.
- — море, океан, — морски,
океански, — прекоморски, прекоморац,
прекоокеански, — поморски,
— подморски, — отворено море, пучина,
— обала, обалски, игало, жало,
јалија, баир, — плажа, — клиф,
(спруд 1994), — разграната (разуђена)
обала, разграна (разуђеност),
неразграната обала, — трансгресија
мора, регресија мора, —
приморје, приморски, приморац, —
ивично море, средоземно море, —
морски басен, — залив, затон, лука,
лучни, — пристан, пристаниште,
— ријас, фјорд, — кеј, — мореуз,
мореузина, морски канал, —
- а) плима, слека, — осека, отслека, одлив, — морска струја, Голфска струја, Курошио, — ледени брег, — морски талас, таласати се (1888), вал, валовит, — бурно море, бура, узбуркано море, узбуркати се, узбурканост, успљускивати се.
- — језеро, — котлинско језеро, ледничко језеро, речно језеро, — слатко језеро, слано језеро, — рибњак, — басен, — бара, баруштина, баретина, бареж, барски, баровит, — мочвара, мочар, мочаран, пишталина, плошта, — блато, блатан, глиб, глибовит, глибав, као, кал, (каљав 1875а), ило, лап, лапав, — џомба, — рит, тршчак.
- — текућа вода, водени, — река,
речни, речица, — речна мрежа,
речни слив, слевати се, сливати
се, савирати, — низводни, узводни,
— поречје, развође, — вододелница,
— главна река, притока
(1994а), — рукавац, крак, отока,
— речна обала (1992), — спруд,
пруд, мангура, греда, — чкаља, —
дно, —
- а) речни извор, — речни ток, тећи, протицати, — горњи ток, средњи ток, доњи ток, — талас (1992а), матица, брзица, брзак, коловрат, вртлог, — речно корито, — старача (мртваја, напуштено корито), — речни завијутак, вијуга, окука, — водопад, слап, катаракт, — ушће, уток, утицати, улевати се, уливати се, успор, — притока, — саставак, саставци, — понорница, понор, понирати, унирати, увирати, —
- б) дубина, дубок, — вир, (достати 522), — водостање, — бродан, плован, пловност, — надоћи, надолазити, придоћи, придолазити, набујати, — излити се, изливати се, плавити, поплавити, поплава, поводањ, потоп, преплавити, плинути, — водоплаван, подводан, — подлокати, излокати, разлокати, пролокати, — осекнути, опасти, опадати, страна 187 — одићи, одилазити, отицати, — ниско стање воде, плитак, плићак, (спруд 1994), пличина, оплићати, полој, сека, — пресушити, пресахнути, усахнути, прецикнути, — непресушан, —
- в) прећи, прелазити, пребродити, препловити, премостити, прегазити, — преко, — пречанин, — прелаз, брод, газ, скакало, — скела, — скелеција, — скеларина, бродарина, —
- г) поток, поточић, — јаз, гат, — довести, навратити, наврнути, одвести, одводити, одвратити, — зајазити, загатити, — брана, бент, напер, —
- д) канал, каналисати.
- — извор, извориште, извир,
изворски, — извирати, — врело,
врутак, глава, — природни извор,
вештачки извор, — минерална вода,
бања (илиџа), бањски, — топлица,
топлице, — слатина, — кисељак,
кисела вода, — бунар
(1724), кладенац, студенац, — водовод,
— артески бунар, — водоскок
(шедрван), гејзер, —
- а) безводан, —
- б) подземна вода, издан, — вододржљив слој.
- — копно, копнени, сува
земља, суво, сувоземни, — тле, тло,
— континент, — полуострво, полуоток,
— рт, — земљоуз, превлака,
- а) острво, острвље, острвце, оток, шкољ, — ада, — континентално острво, океанско острво, коралско острво, — острвски низ, архипелаг, — острвљанин, оточанин, шкољар.
- — Земљин рељеф, Земљина
површина, земљиште, терен, (тле
1996), — раван, нераван, — надморска
(апсолутна) висина, релативна
висина, висок, —
- а) подземни.
- — низија, низина, низак,
— слегнути се, слећи се, — равнина,
равница, раван, — равничар, —
пољана, поље, лука, чистина, —
долина, — долинац, — доља, до,
уздужна долина, попречна долина,
жупа, жупан, — удољина, дубодолина,
думача, улегнуће (депресија),
увала, вртача, пресека, проселина,
котлина, раздоље, продол,
— кланац, клисура, теснац, —
ждрело, гротло, — гудура, — богаз,
сутеска, — кањон, — јаруга,
провалија, —
- а) пећина, пештера, звекара, спила, — јазбина, — јама.
- — неравнина, нераван, нагиб, пад, — узбрдица, узбрдит, узбрдо, узгор, узгора, (навише 2253), — успон, — низбрдица, низбрдит, низбрдо, (наниже 2257), — стрм, стрменит, стрмен, уселина, — страновит, — оцедит, — обронак, окомак, пристранак, осек, урвина, — обронити се, одронити се, ронити се, осипати се.
- — висија, — планина, планински,
гора, горски, — планинац,
планинар, брђанин, горштак, горанин,
— громадна планина, веначна
планина, планински венац, ланац,
верига, огранак, планински склоп,
— брдо, брдски, брдовит, побрђе, —
брег, бреговит, — брежуљак, брежуљкаст,
страна 188
избрежак, — хум, хумка,
хумовит, ћувик, чука, страна, узвишица,
— подножје, подина, подгорје,
— страна, падина, присоје,
присој, — осоје, осој, јапад, јападно,
— гребен, било, врх, вршак, врхунац,
главица, оглавак, вис, рт,
чот, пресрт, превој, —
- а) стена (1776), хрид, хридина, крш, кршевит, кршан, — камењак, камењар, валовље, тимор, — врлет, врлетан, ломан, вратоломан, вратолом, — литица, — амбис, бездан, бездна, понор, —
- б) висораван, височина, зараван, зараванак, затаванак.
- — шума (1688), — прашума,
— густ, чест, — грм, жбун,
џбун, жбуње, шевар, шеварје, шипраг,
шипражје, — шиб, шибље,
шибљак, —
- а) савана, — степа, — тундра, — пустара, пустиња, пустош, пустошан, — оаза.
- — пут, друм, цеста, џада,
— ићи, водити, — клинчаник, колски
пут, коловоз, — серпентина, —
подлога, горњи застор, — путања,
стаза, ногоступ, — стрампутица, —
преки пут, пречац, пречица, — крчаник,
утреник, трвеник, — стареник,
старопутине, — беспутица,
беспутан, беспутност, беспуће, —
пртина, прт, пртити, — целац
(2008г), — путар, —
- а) раскрсница, раскршће, распутица, распуће, — окука, завојица, савитак, савијутак, — кажипут, путоказ, — напутити, упутити, —
- б) крчити, прокрчити, просећи, — насути, насипати, насип, — утрти, утрвен, — џомбовит, џомба, — јендек, јарак, јалак, прокоп, просек, претека, пропуст, — тавник, тунел, (подвожњак 2003а), —
- в) саобраћај (1706), — пролазан, непролазан, проходан, непроходан, — приступачан, приступачност, неприступан, неприступачан, неприступност, — забачен, забит.
- — мост, ћуприја, мостовни,
— мостобран, — мостарина, — премостити,
— око, — распон, —
- а) подвожњак, — надвожњак.
- — насеље, (населити се
595а), место, местанце, месни, мештанин,
—
- а) село, сеоски, сеоце, заселак, селиште, — сељак, сељачки, сељанин, сељанка, сељакиња, паор, паорка, паорски, — ушорити, ушорен, — збијен, — разбијен, — мајур, салаш (1652), —
- б) град, градски, варош, варошки, — градић, варошица, касаба, паланка, паланачки, паланчанин, — варошанин, грађанин, варошанка, грађанка, грађански, грађанство, суграђанин, — престоница, — велеград, — унутрашњост, —
- в) средиште (центар), — предграђе, заграђе, палилула, — периферија, — околина (2005), —
- г) улица, сокак, шор, — сокаче, — ћор-сокак, ћор-буџак, — угао, ћошак, — калдрма (1777), плочник (тротоар), — Мала, махала, — кварт, — булевар, венац, трг, сквер, градина, пасаж, (пијаца 1514), —
- д) шеталиште, парк, — дрворед, — ботаничка башта, зоолошка башта, — страна 189
- ђ) гробље, мирогој гробљански, — гроб, гробница, гробни, — надгробни камен, надгробни споменик, — крстача, — гробар, — мртвачница, — костурница, — парцела, — крематоријум, —
- е) споменик (903б).
- — Земља, земни, Земљин
шар, свет, светски, — покрајина,
покрајински, — земља, земаљски,
— област, обласни, — нахија, —
територија, атар, — крај, предео,
— околина (2004в), околица, околиш,
околни, —
- а) граница (2265а), међа, сумеђа, гранични, погранични, — граничар, — граничити (се), разграничити (се), ограничити, ограничавати, међити, омеђити, међашити, омеђашити, размеђити (1656б), — крајина, крајишник, — тромеђа, — преко, испреко, испрека, —
- б) отаџбина, отачаство, отачаствени, — домовина, домовински, — прадомовина, — завичај, завичајан, постојбина, родни крај, родна груда, — родом, — вилает, — туземство, туземац, — домородац, (родољуб 1190б), урођеник, — земљак, земљакиња, (држављанство 1201), — иностранство, иноземство, иноземац, туђина, туђин, туђинац, стран, странац, туђоземац, туђоземка, туђоземски, међународни, —
- в) становништво, становник, становница, житељ, житељка, живаљ, — староседелац, (дошљак 595а), — насељен, насељеност, многољудан, — пренасељен, пренасељеност, — ненасељен, ненасељеност, — пуст, опустети.
- — метеорологија, метеоролошки, метеоролог, — клима, поднебље, климатски, — аклиматизовати се, — тропска, умерена, средоземна, приморска, умерено-континентална, континентална (степска), поларна клима.
- — време, — лепо време,
благо време, увременити се, — рђаво
време, ружно време, невреме,
непогода, кијамет, —
- а) ведар, ведрина, ведрити се, изведрити се, разведрити се, проведрити се, разгалити се, рашчинити се, —
- б) облачан, облачити се, наоблачити се, натуштити се, стуштити се, насуморити се, суморан, суморност, мутан, тмора, потмуран, — натмурити се, — туробан, — паведрина, — облак, — магла, маглуштина, тама, измаглица, маглити се, замаглити се.
- — атмосферски талог, падавина,
оборина, — падати, пасти,
нападати, напасти, —
- а) киша, дажд, кишан, кишовит, даждив, — окишати се, окишити се, раскишати се, — даждети, — сипити, ромињати, промицати, ударити, — провалити се, пљуштати, пљуснути, — поросити, — росуља, поросица, — пљусак, провала, бујица, — покиснути, окиснути, киснути, накиснути, накисивати, прокиснути, прокишњавати, — кишница, даждевица, капница, кишомер, — суша, сушан, сув, суховица, — додола, — дуга, — страна 190
- б) роса, росан, росити, оросити се, уросити, изросити, — иње, — слана, — попасти, —
- в) град, туча, крупа, — циганчићи, бабини козлићи, бабини укови, — пасти, ударити, —
- г) снег, снежан, снегопадан, — суснежица, лапавица, алаужа, родинци и ластинци, — вејавица, мећава, салауковина, ћорава Анђелија, — промицати, трунити, вејати, провејавати, завејати, замести, смести, — смет, намет, — целац (2002), снежаник, површица, — пахуљица, — грудва, — снежаница, — југов, копан, копнети, окопнети, кравити се (1894), — сушац.
- — топло време, — врућина, жега, пригревица, припека, омара, оморина, спарина, спаран, запара, запаран, — отоплити се, отоплети, припећи (1989б), — тоња, пламењача, маћа.
- — хладно време, хладноћа, хладан, — свеж, свежина, — оштар, оштрина, — захладнети, охладнети, студен, студ, студети, — зима, мраз, мразовит, цича, смрзао, — голомразица, сувомразица, — поледица, клизавица, поледити се, помрзнути се, леденица.
- — ветар, ветровит, ветрометина,
— вихор, поветарац, лахор,
ћух, — олуја, вртуна, оркан, ураган,
— дувати, дунути, пухати, пухнути,
пирити, пирнути, — пиркати,
ћарлијати, — хујати, — беснети,
— фијукати, звиждати, — ветроказ,
ветруља (1990г), —
- а) стални ветар, — пасат, антипасат, — периодичан ветар, сезонски ветар, — монсун, — дневни ветар, дневник, — ноћник, — локални ветар, — север, северац, источник, устока, кошава, — југ, јужан, југов, јужина, југовина, топлик, — горњак, — бура, граховкиња, буран, — вардарац, — мистрал, — фен, —
- б) тишина, маина, — стишати се, утишати се, утолити, — затишје, — заветрина, заклонит, —
- в) промаха, промаја, промајан.
- — гром, грмети, загрмети, грмљавина, тресак, — муња, светлица, — стрела, стрелица, — севати, севање, (громобран 1914д).
- — земљотрес, трешња, трус, потрес, — урвински, вулкански, тектонски трус, — ударни, таласасти трус, — центар труса, епицентар, трусна периода, трусна област, — сеизмограф, сеизмограм.