Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1860-1930

←1468-1859

Систематски речник српскохрватског језика  (1936)  Писац: Ранко Јовановић 1860–1930: Физика

1931-1974→

Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања

ФИЗИКА

1860. — физика, физички, физичар, — природна појава, природни закон, —
      • а) тело, — материја, — предмет, ствар, сатвар, —
      • б) агрегатно стање, — чврсто тело, — течно тело, течност, текућина, (сок 2015а), — гасовито тело, гас, плин, ваздушасто тело.
*
1861. — механика, — кретање (1872), — динамика, — кретати (се), кренути (се) (634), покренути (се), гибати (се), покрет, покретан, покретност, мицати се, помаћи се, померити се, померање, — вући се, — струјати, — оживети, — правац кретања, смер, — путања, положај, пут, —
      • а) мир, — статика, — мировати, мировање, стајати, стојати, застој, становит, станован, непомичан, непокретан, непокретљив, — стати, застати, застајати, зауставити се, уставити се, устављати се, — запети, запињати, — заглавити се, (закачити 721), —
      • б) инерција (лењивост), закон инерције.
*
1862. — брзина, — брз, брзо, — муњевит, — пролетети (1886а), просвирати, прошишати, прохујати, — живо, живост, хитро, хитрост, — нагло, наглост, нагао, наглити, пренаглити, пренагљен, пренагљеност, — на брзу руку, — хитати, хитња, — убрзати, захуктати се, — летивице, летимичан, — брзоног, — убрзање, — убрзати, ускорити, једнако кретање (2275), —
      • а) спорост, спор, успорење, успорити, — лагано, полагано, полако, понајлак, најлак, (натенани 266а), тихо, истиха (2275а).
*
1863. — сила, импулс силе, сила кратког трајања, ударна сила, — отпорна сила, — отпор средине, — отпор ваздуха, инерција ваздуха, — трење, коефицијент трења, — трење клизања, — трење котрљања, јачина (интензитет) силе, правац, смисао, статички моменат силе, тачка силе, — дејство силе, статичко дејство, динамичко дејство, дејствовати, закон независности дејства, акција, реакција, — мерење силе, статичко мерење, динамичко мерење, — јединица силе, дин.
*
1864. — слагање сила, — компонента, саставница, — резултанта, — равнотежа, уравнотежити, — паралелограм сила, полигон сила, — разлагање сила, разложница, активна компонента, — напонско стање, — паралелне силе, антипаралелне силе, — спрег, моменат спрега, крак спрега.
*
1865. — тежа, тежиште, — равнотежа (1864), одржати равнотежу, — стабилна (постојана) равнотежа, стабилност, — лабилна (непостојана) равнотежа, — нагнути се, — претурити се, преметнути се, преметати се, изврнути се, извртати страна 166 се, — индиферентна (непрекидна) равнотежа, — ослонац, површина ослонца, — ослањати се, наслањати се.
*
1866. — тежина, — тежак, отежати, оптеретити (256), — лак, олакшати, — сасушак, размерак, кало, —
      • а) мерење тежине, мера, јединица мере, — килограм, хектограм, декаграм (дека), грам, дециграм, сантиграм, милиграм, — цента, — тона, — ока, — фунта, — измерити тежину, вагнути, тежити, мерити, одмерити, подмерити, — нето, бруто, — дара, тара, — ђутуре, — жива мера, жива вага, —
      • б) теразије, терезије, мерила, — полуга, игла, тас, тег, нула теразија, подупрти (аретирати) полугу, отпустити полугу, — превагнути, претегнути, — осетљивост теразија, — аналитичне теразије, — кантар, римска вага, тезуља, — децимална вага, мост, — кантарина, —
      • в) маса, јединица масе, грам-маса, — масиван.
*
1867. — специфична тежина, густина, — специфична запремина, — хидростатичке теразије, — ареометар, дензиметар.
*
1868. — рад, рад силе, рад против терета, принцип рада, — мерење рада, — статичко мерење, статичка (техничка) јединица, метар-килограм, — динамичко мерење рада, динамична јединица рада, ерг (сантиметар-дин), џаул, —
      • а) ефекат, статичка (техничка) јединица ефекта, метаркилограм у секунди, — коњска снага, — динамичка јединица ефекта, ергсекунда, џаулсекунда, ват, киловат, —
      • б) енергија, принцип одржања (конзервације) енергије, — положајна (потенцијална) енергија, — енергија кретања (кинетичка енергија).
*
1869. — полуга, осовина полуге, — разнокрака, равнокрака, једнокрака полуга, — сила, рад силе, терет, рад терета, — клешта (1586), — крцаљка, — нож за сечење хлеба.
*
1870. — стрма равнина, основа (база), успон, —
      • а) клин, —
      • б) завртањ, — висина завртњева хода, — крила завртња, (1611), — бескрајни завртањ, — микрометарски завртањ, — бродски завртањ (пропелер), — ваздушни завртањ (елиса).
*
1871. — котур, стални котур, покретни котур, прост котур, сложени котур, потенцијални сложени котур, аритметички сложени котур, точак на вратилу, чекрк (1639), — дизалица, лифт.
*
1872. — кретање, (1861), — просто кретање, сложено кретање, — котурати (се), котурање, котрљати (се), скотрљати (се), откотрљати (се), коврљати (се), сковрљати (се), ваљати (се), свалити (се) (641), — ваљушкати се, — слагање кретања, закон независности кретања, паралелограм кретања, — праволиниско кретање, — распрштати страна 167 се, — криволиниско кретање, (кривудати 2248а), —
      • а) хитац, кос хитац, хоризонталан хитац, — полазна тачка, нагибни (елевациони) угао, домет (1444г), — парабола, балистичка крива, — вертикалан хитац, —
      • б) прогресивно кретање, — обртно (ротационо) кретање, обртати (се), обрт, обртај, окретати (се), окрет, вртети (се), — осовина обртања, трајање ротације, —
      • в) кружно кретање, кружити, крстарити, шестарити, — ковитлати (се), ковитлац, — средотежна (центрипетална) сила, средобежна (центрифугална) сила, — центрифуга, (замајац 1895 в), — једнако кружно (централно) кретање, центар кретања, централна сила, радијус вектор, —
      • г) гравитација, гравитациона сила, гравитационо поље, потенцијал, еквипотенцијалне површине.
*
1873. — периодско кретање, осцилаторно кретање, осциловање, осциловати (вибрирати), треперети, треперење, трепет, трепетати, трептети, устрептати, — гипкати се, — дрхтати, — средиште (центар) осциловања, равнотежни положај, амплитуда осциловања, елонгација, цела осцилација, време трајања осцилације (периода), —
      • а) клатити се, заклатити (се), љуљати (се), љуљушкати (се), нихати (се), — клатно, секундно клатно, — метроном, — вити се, вијати се, повијати се, повити се, вијорити се, витлати, завитлати, лепршати се, лелујати се, — климати, кламитати, ландарати, клецати, — трести се, потрести се, потрес, дрмати се, уздрмати се, — трзати се, трзај, — труцкати се, труцкавица, — колебати се, усколебати се, комешати се, ускомешати се.
*
1874. — молекул, молекил, — молекуларни међупростор, — атом, атомска тежина, —
      • а) кохезија, кохезиони, отпорност, отпоран, — жилав, —
      • б) тврдина, тврдоћа, — Мосова скала тврдине, — тврд, тврднути, отврднути, отврднуће, стврднути се, — уабоносити се, — кора, окорети се, скорети се, скорушити се, окорео, — скрамица, — спећи се, — мек, мекан, мекоћа, мекота, мекнути, мекшати, омекнути, одмекнути, омекшати, размекшати, умекшати, умекнути, — растресит, —
      • в) чврстина, — чврст, очврснути, јак, јачина, појачати, — дрвенаст, — кожаст, — кончаст, — слаб, ослабити, слабити, раслабити, —
      • г) апсолутна чврстина, раскидање, — прснути, прскати, испрскати, распрснути се, попрскати, испуцати, пуцати, пући, распући се, попуцати, напући, напукнути, напукао, препући, — разбити се, у парампарче, — провалити се, проломити се, проламати се, растубити се, раскокати се, — распасти се, распадати се, разасути се, разасипати се, — дробљење, — трошан, трошити се, — крунити се, — осипати се, осути се, — крзати се, искрзати се, окрзати се, (крзав 685), косити се, искосити се, — изглодати се, изјести се, — непробојан, непробојност, — релативна чврстина, савијање, — крут, крутост, укрутити, страна 168 — повратна чврстина, — торзиона чврстина, раскидање увртањем, —
      • д) тегљивост, гипкост, — тегљив, истегљив, растегљив, растегљивост, гибак, гипкост, витак, вит, виткост, виткоћа, прутак, жидак, савитљив, савитљивост, — угибати се, угибање, угнути се, угињати се, улећи се, улегати се, — кртост, крт, крхак, крхкост, ломљив, ломљивост, —
      • ђ) еластичност, граница еластичности, еластичан, еластично издужење, модул еластичности, еластична осцилација, — нееластичан.
*
1875. — атхезија, атхезиони, — прионути, пријањати, — лепити се, лепљив, лепљивост, — припити се, — нахватати се, —
      • а) прљав, (паучљив 2062), — испрљати, запрљати, упрљати, прљати, прљавост, прљавштина, — неопран, неопранштина, брљав, брљати, избрљати, забрљати, убрљати, гнусан, гнусити, мрља, мрљати, умрљати, измрљати, крмачити, искрмачити, покрмачити, крмача, — каљав, каљати, искаљати, окаљати, закаљати, укаљати, раскаљати се, (блато 1993), — скврнавити, оскврнавити, скврнити, оскврнити, скврнаван, нечист, нечистоћа, нечист, — зарасти, — умазати, измазати, магањити, мрчити, измрчити, гад, загадити, поган, поганити, опоганити, испоганити, — упљувак (2058), — мурдар, мурдаруша, (труњав 2217в, огаравити 1900ђ, умастити 1966), —
      • б) чист, паћ, — чистоћа, чистота, чистити (745), — чистунац.
*
1876. — клизање, клизити, клизати се, суљати се, склизити, склизнути, оклизнути се, оклизати се, — клизав, склизак, — љигав.
*
1877. — судар тела, сударити се, ударити, ударати, удар, — налетети, — централни судар, ексцентрични судар, еластичан судар, нееластичан судар, — одбити се, одбијати се, — отскочити, отскочке.
*
1878. — хидромеханика, — течно тело, течност, текућина, —
      • а) еластичност запремине, — стишљивост, стишљив, —
      • б) еластичност облика, — ниво (огледало) течности, — водоказ, водомер, — спојени судови.
*
1879. — хидростатички притисак, тлак, — хидраулична преса, — притисак на дно, бочни притисак, — притисак навише, потисак.
*
1880. — специфична тежина течности, густина, — конзистенција, — густ, згуснут, збијен, — згуснути се, гуснути (се), згушњавати се, — густиш, — грушати се, згрушати се, грушање (1693а), стинути се, —
      • а) жидак, ражидити, жидина, редак, рашчинити, —
      • б) колоид.
*
1881. — пливање, пливати, — истиснута течност, — метацентар, — тело лебди, — тело тоне, тонути, потонути, утонути, — огрезнути, (потопити 811).
*
1882. — хидродинамика, хидродинамички притисак, тлак, — водени мотор, водена турбина, — страна 169
      • а) истицање течности, — млаз, музга, — контракција млаза, — тећи, течење, истећи, потећи, отећи, отицати, ићи, одићи, одилазити, притећи, притицати, прилив, протећи, протицати, дотицати, куљати, покуљати, искуљати, сукљати, посукљати, суктати, сукнути, шикљати, шикнути, липтати, избијати, избити, прскати, прснути, врцати, грунути, гронути, ударити, лити, излити се, изливати се, разлити се, — расплинути се, просути се, пролити се, прелити се, преливати се, пресипати се, — стакати се, — цурити, процурити, исцурити, цедити, се, — кап, капља, капљица, капати, канути, капнути, тајати, искапати, прокапати, покапати, — локва, — класти, — подилазити, подлизивати, —
      • б) пена, пенити се, пенушати се, запенити, запенушити, пенушав, — опенити, — клапити се, — мехур, клобук, клобучати, клопац, бобук.
*
1883. — кохезиони притисак, површински напон, —
      • а) атхезија између течности и чврстог тела, — квашење, квасити, исквасити, уквасити, наквасити, оквасити, поквасити, сквасити, расквасити, — натопити, натапати, — влажити, овлажити, — вугнути, одвугнути, — мокрити, мочити, намочити, (замочити 811), — киселити, покиселити, раскиселити, — мокар, мокрина, влажан, влажност, влага, мемла, мемљив, мукљив, — сув, сух, сувота, сушити (се), осушити (се), исушити, посушити, просушити, сасушити се, провенути, сасушак, — непромочив, непромочивост, вододржљив, —
      • б) капиларност, капиларна цев, капиларна атракција, капиларна депресија, капиларна константа, — упити, упијати, упојна моћ, усисати, усисивати, купити.
*
1884. — растварање, раствор, растворити, растварати, растворљив, растворљивост, растварач, — концентрација раствора, засићен раствор, пресићен раствор, — замутити, мутити, узмутити, помутити, мутан, мутљаг, — бистар, разбистрити се, избистрити се, бистрити се, бистроћа, бистрина, — талог, стеља, таложити се, сталожити се, слегнути се, слећи се, — дрожда, дрождина, —
      • а) дифузија, мешање, — мешати се, помешати се, — осмоза, осмотички притисак.
*
1885. — аеромеханика, — гасовито тело, гас, — аеростатички притисак, аеродинамички притисак, гасни напон, експанзивна тежња.
*
1886. — ваздушни (атмосферски) притисак, атмосферски потисак, — барометар (1810б), манометар, барометарско мерење висине, — сабијање ваздуха, шмрк за сабијање ваздуха, — прскалица, пожарни шмрк, пумпа (1854), — разређење ваздуха, ваздушни шмрк, разређен ваздух, граница разређења, — шкодљив простор, — празан простор (вакуум), висок вакуум, — усисавати (1883б), — натега, крива натега, — страна 170
      • а) летење, лет, летети, полетети, прелетети, одлетети, долетети, пролетети, разлетети се, слетети, слетати, узлетети (568в), излетети, улетети, летнути, облетати, прхнути, прнути, винути се, вити се, извити се, —
      • б) истицање гаса, — аеродинамички парадокс.
*
1887. — дифузија, дифундовати, — осмоза, — упијање (апсорпција) гаса у течности, упијати (апсорбовати), упити, — атсорпција гаса у чврстом телу, атсорбовати, оклузија, — хигроскопно тело, хигрометар (1897).
*
1888. — таласно кретање, — еластична средина, — талас, таласни извор, таласати се (1992а), усталасати се, таласна линија, таласни брег, таласна доља, таласна дужина, — осцилација, — амплитуда, — брзина простирања таласа, трансверзална осцилација, уздужна (лонгитудинална) осцилација, — зрак таласног кретања, паралелни зраци, равни зраци, — одбијање (рефлексија) таласа, — интерференција таласа, — преламање (рефракција) таласа, преломљен (рефрактован) талас.
* * *
1889. — акустика, наука о звуку, — звук, звучан, звучати, — звучни извор, — звучни талас, таласна дужина, број трептаја (осцилација), чувење звука, горња граница, доња граница чувења, — безвучан, —
      • а) преношење звука, брзина простирања звука, — одбијање звука, — одјек (ехо), одјекнути, одјекивати, вишеструки одјек, — јек, јека, јечати, зајечати, јекнути, јектати, разлегати се, одлегати се, орити се, заорити се, зачути се, —
      • б) тон, висина тона, прост тон, сложен тон, — боја тона, основни тон, горњи тонови, — музичка скала тонова, акорд, консонанција, консонантан, дисонанција, дисонантан, — основни тон, цео тон, полутон, октава, квинта, секунд, велики терц, кварта, секста, септима, — хроматична скала, дијатонска дур скала, —
      • в) осцилација мембране, — фонограф, грамофон, —
      • г) резонанција, резонатор, —
      • д) интерференција звучних таласа, —
      • ђ) чујан, (чувење 2120), јасан, јасноћа, (зачути се 1889а), — ларма, хука, хучан, бука, бучан, тарлабука, тарлабукати, — заглушити, пробити уши (2120а), — тишина, мукла тишина, тих, тихо, утишати се, мукао, замукнути, онемети, — пригушен, пригушити, потмуо, — лагано, —
      • е) шум, шуман, гломот, — бучати, букати, бука, бучан, буктати, хукати, хучан, — тутњити, тутњава, тутањ, — рогоборити, — урнебес, — топотати, топот, бат (557), бахат, — лупати, лупнути, лупкати, лупарати, лупа, лупњава, — треска, тресак, љоснути, пљеснути, пљаснути, пљескати, пљесак, трештати, — брујати, забрујати, — звонити, зазвонити, — клепетати, клепет, — клепало, — клопарати, клопотати, страна 171 — тандркати, тандркнути, тандрк, — чагрљати, — чегртати, чегртаљка, — врчати, — шоботати, шобот, — клокотати, клокот, — кркљати, крктати, — пуктати, — жубор, жуборити, — зврчати, зврјати, — звечати, звекнути, звекетати, звецкати, звецнути, звекет, звека, звек, — цакати, цакнути, — шкљоцати, шкљоцнути, — шуштати, шушкати, шушнути, шушањ, — прштати, пуцкарати, пуцкарање, пуцкати, — кврцнути, — крцкати, — рускати се, рскати се, — цвркнути, чвркнути, — шкрипати, шкрипити, шкрипнути, зашкрипати, шкрипа, — шкргутати, шкргут, — пиштати, писнути, запиштати, писак, писка, — пиштаљка, — цврчати, цвркутати, цврка, — цичати, цикати, цикнути, цика, цик, — шиштати, шиктати, — звиждати, звизнути, — фијукати, — фискати, фиснути, — цијукати, — хујати, — зујати, зујање, зука, —
      • ж) пуцањ, пукот, пук, пући, пуцати, пуцњава, прасак, праска, праскати, праснути, грувати, грухнути, бречати, брека.
* * *
1890. — топлота, топлина, — врућ, врео, врелина, жежак, јара, вар, — топал, топао, — млак, смлачити, узмлачити, млачити, да умре студ. —
      • а) грејати (се), загрејати (се), загревати (се), згрејати (се), угрејати, угревати, подгрејати, разгрејати, — огрејати (се), огрев, огревна површина, — прегрејати (се), топлити, — парити, напарити, распарити, — опарити се, — жарити, ужарити, зажарити, усијати (се), —
      • б) хладан, хладити, расхладити (се), охладити (се), исхладити (се), прохладити, — хладноћа, хладовина, леден, студен, студ, зима, зимно.
*
1891. — температура, апсолутна температура, —
      • а) термометар (1810в), метални термометар, гасни термометар, живин термометар, максимални термометар, минимални термометар, — термограф, — термоскоп, — скала, — нулта тачка, тачка мржњења (очвршћавања), ледена тачка, — тачка кључања.
*
1892. — ширење тела, — скупљање тела, — уздужно (линеарно) ширење, коефицијент линеарног ширења, — кубно ширење, кубни коефицијент ширења, апсолутно (право) ширење, релативно (привидно) ширење, — дилатометар.
*
1893. — специфична топлота, калорија, грам-калорија, килограм-калорија, — калориметар, ледени калориметар, — атомска топлота, — механични еквиваленат топлоте, — кинетичка теорија топлоте.
*
1894. — топљење, тачка топљења, топлота топљења, — топљив, топити се, растопити (се), стопити (се), стапати (се), истопити (се), отопити (се), откравити (се), кравити (се) (2008г), раскравити (се), одмрзнути се, одледити се, — врућац, — затопити, затапати, залити, — страна 172
      • а) очвршћавање, очврснути, — мржњење, режелација, мрзнути се, замрзнути се, смрзнути (се), смрзавати (се), промрзнути, — лед, санта, — ледити (се), следити (се), заледити (се), сципати се, скочањити се, скоцати се. —
      • б) топлота растварања, (растварање 1884), — ослобођена топлота, —
      • в) кристализовање (1986), топлота кристализовања. —
*
1895. — кључање, тачка кључања, — кључати, кључ, пребацити кључ, врети, проврети, узаврети, врење, превирати, кипети, покипети, искипети, прекипети, струјати, — кувати, кухати, —
      • а) испаравање, испарљив, — топлота испаравања, делимично испаравање, лагано испаравање, — испарити, испарење, ветрити, изветрити, (х)лапети, излапети, исхлапети, — пушити се, — усахнути, пресахнути, осахнути, ископнети, укопнети, —
      • б) пара, засићена пара, незасићена пара, — напон, —
      • в) топлотни мотор, — парна машина, — парни котао, парни казан, — парни цилиндар, — клип, — кондензатор, — одводна цев, — водостајна цев, — ексцентрични точак, — клизаљка, — замајац (1872в), — мртва тачка, — центрифугални регулатор, — локомотива, — локомобила, — машина високог притиска, — машина ниског притиска, — користан ефекат, — гасни (експлозивни) мотор, — бензински мотор, — карбуратор, четири такта, — Дизелов мотор, — парна турбина, —
      • г) експлозија, експлодирати, — експлозив, — динамит, — лагум, лагумати, мина, — фитиљ.
*
1896. — кондензовање, кондензовање гаса, кондензовање паре, — замаглити се, маглити се, ознојити се, — критична температура, критични притисак, — динамична кондензација, —
      • а) дестиловање, делимично дестиловање, деона (фракциона) дестилација, дестиловати,
      • б) сублимација, сублимовање, сублимовати.
*
1897. — влажност ваздуха, — ваздух засићен влагом, — тачка росе, — хигрометар.
*
1898. — простирање топлоте, — размена топлоте, провођење топлоте, проводна моћ, проводник, топлоноша, полупроводник, лош проводник, — струјање топлоте (конвекција), — зрачење топлоте, зрачити, одавати топлоту, зрачна топлота, дијатермано тело, атермано тело, упијање (апсорпција) топлотних зракова, упијати, упити.
*
1899. — топлотни извор, — соларна константа, — егзотермски процес, ендотермски процес.
*
1900. — сагоревање, температура сагоревања, — сагоревати, сагорети, изгорети, горети, горење, прегорети, догорети, разгорети се, прогорети, погорети, згорети, — спалити, спаљивати, попалити, — палеж, страна 173 — сажећи, сажизати, саждити, — тињати, шкиљити, —
      • а) палити, упалити (се), упаљив, запалити (се), запаљив, распалити, припалити, потпалити, потпала, попалити, ужећи, жећи, ужизати, зажећи, ражећи, уждити (се), заждити, приждити, — кресати, креснути, укресати, — кресиво, огњило, оцило, чакмак, масат (1597), — труд,
      • б) гасити, угасити (се), загасити (се), изгасити, погасити, тулити, потулити, утулити, утрнути, стињати се, —
      • в) ватра, ватрен, — ватриште, — огањ, огњен, огњевит, огњиште, — ложиште, (пећ 1736), — пожар, паљевина, гариште, згариште, палиште, — погорелац, — буктиња, зубља, паља, машала, — ломача, — гориво (1538), — главња, угарак, угљен, угљевље, — подложити, ложити, наложити, налагати, потаћи, потстаћи, потстицати, стаћи, стакнути, стицати, притаћи, тарнути, таркати, подјарити, сјарити, чарнути, чаркати, распирити, распиривати, потпирити, потпиривати, пропирити, —
      • г) пламен, плам, пламен, пламенит, пламтети, запламтети се, распламтети се, планути, букнути, буктети, разбуктети се, — лизати, — варница, искра, — жеравица, жар, жишка, — згорети се, —
      • д) дим, димити (се), задимити (се), надимити (се), пушити се, — колут, млаз, куљати, — кадити, накадити, окадити, поткадити, кад, — кадионица (1060), — бездимни, —
      • ђ) чађ, чађа, чађав, чадити, почадити, почађавети, очађавити, гар, гаревина, гарав, огарити, огаравити, гаравити, нагаравити, —
      • е) пепео, пепелити, упепељавити, пепељав, луг, лужан, лужити, прпа, супражица, пухор, — претати, запретати, распретати, —
      • ж) опећи, ожећи, опалити, опржити, спржити, пржити, опрљити, спрљити, прљити, осмудити, смудити, ожагрити, ожагрина, спурити, спарити, спарушити, смагнути, осмагнути, препланути.
* * *
1901. — оптика, наука о светлости, оптички, — светлост, светло, светлосни, — светлосни извор, сунчана светлост, — црвено усијање, бело усијање, — хладна светлост (флуоресценција 1911).
*
1902. — светлети (се), засветлети, сијати (се), сјати (се), сјај, сјајати (се), засијати (се), засјати (се), синути, просијавати се, сјактити се, цаклити се, блештати, блеснути, блистати (се), заблистати се, блесак, — светао, сјајан, сјајност, блистав, блиставост, блештав, јасан, — нејасан, магловит, замаглити, маглити, — таман, потамнети, —
      • а) светило, светиљка, — кула светлиља, светионик, — осветлити, осветљен, светлити, засветлити, присветлити, посветлити, обасјати, обасјавати, озарити, — осветљење, јачина осветљења, јачина светлости, — метарсвећа (лукс), — фотометар, —
      • б) севнути, светлуцати (се), —
      • в) мрак, мркли, мрачан, помрчина, мркнути, намрачити се, мрачити страна 174 се, замрачити се, помрачити се, — полумрак, — тмина, тмуша, тамнина, тамнило, тама, таван, тамнети, — ноћ, (смрћи се 2313б), — видело, виделина, вид, видан, дан, за видела (2313).
*
1903. — провидан, провидност, провидети се, — прозрачан, прозрачност, прозирати се, просјајивати се, бистар (1884), — непровидан, непрозрачан, — замаглити се, маглити се, — упијање (апсорпција) светлости.
*
1904. — простирање светлости, — светлосни талас, таласна дужина светлости, — таласна (ундулациона) теорија светлости, —
      • а) светлосни зрак, зрака, луча, зрачан, зрачити, сноп зракова, —
      • б) сенка, сен, — бацити сенку, — осенчити, сенчити, — засенити, засенак, — језгро сенке, полусенка, — сеновит, хлад, хладовина, захладити.
*
1905. — одбијање светлости (рефлексија), одбити се, одбијати се, — упадни зрак, упадни угао, одбојна нормала, одбијени зрак, одбојни угао, — растурање светлости (дифузно одбијање), — одблесак, отсев, отсевати, отсјај, отсјајивати, преливати се, пресјавати се, — месечина (1989г).
*
1906. — огледало, — равно огледало, — лик, предмет, — сферно огледало, теме огледала, средиште кривине, отвор огледала, оптична оса, жижа (фокус), — стваран лик, уображен лик, усправан (неизврнут) лик, изврнут лик, — увећање, — издубљено (конкавно) огледало, испупчено (конквексно) огледало, — параболично огледало.
*
1907. — преламање светлости (рефракција), ломљивост, — скретање зрака, упадни зрак, упадна нормала, преломни зрак, преломни угао, — потпуно одбијање (тотална рефлексија), — атмосферска рефракција, — фатаморгана.
*
1908. — оптичко сочиво, — жижа сочива, централни зрак, увећање, сферна аберација, дијафрагма, — испупчено (конвексно, сабирно) сочиво, издубљено (конкавно, расипно) сочиво, биконвексно, планконвексно, биконкавно, планконкавно сочиво, комбиновано сочиво, апланатично сочиво, — ахроматично сочиво, апохроматично сочиво.
*
1909. — расипање светлости (дисперсија), — спектар, спектралне боје, — хроматична аберација, ахроматична призма, — спектрална анализа, Фрауенхоферове линије, — апсорпциони спектар.
*
1910. — боја, — просте боје, основне боје, допунске (комплементарне) боје, — бојити, обојити, бојадисати, бојадисање, бојадисар, мастити, маст, фарбати, префарбати, фарба, фарбар, — жива боја, — безбојан, безбојност, —
      • а) бео, беличаст, беласаст, белети се, забелети се, беласати се, белети, побелети, обелети, избелети, — белити, убелити, обелити, набелити, страна 175 забелити, — белина, белоћа, (белило 128а), — белиља, бељар, — блед, бледуњав, бледети, избледети, избелети, бледило, бледоћа, — светао, отворен, јасан, — дречав, дречећи, — загасит, угасит, таман, потамнети, —
      • б) црн, црнкаст, мрк, вран, чарни, — црнило, црнети се, зацрнети се, поцрнети, смагнути, осмагнути, — оцрнити, зацрнити, црнити, вранити, —
      • в) сив, сивкаст, сур, суркаст, сињав, сињаст, сињгав, сињи, пепељаст, пепељав, голубаст, граораст, грахораст, —
      • г) плав, плаветан, плавичаст, плавкаст, плаветникаст, плаветњикаст, сињи, азурни, азур, плавило, плаветнило, плавети се, плаветнети се, поплавети, поплаветнети, — плавити, оплавити, —
      • д) љубичаст, ултраљубичаст, модар, модрикаст, модрикав, модрина, помодрети, модрети, — модрити, —
      • ђ) црвен, ултрацрвен, црвенкаст, румен, руменкаст, ружичаст, руд, скерлетан, пурпуран, броћаст, рујан, — црвенило, црвен, руменило, румен, багар, скерлет, пурпур, — крмез, варзило, броћ, — црвенети се, поцрвенети, зацрвенети се (2114а), руменети се, поруменети, заруменети се, зарудети, рудети, — црвенити, оцрвенити, зацрвенити, руменити, наруменити, броћити, —
      • е) наранџаст, — риђ, риђаст, —
      • ж) жут, жућкаст, жутило, жутина, жутети се, пожутети, ужутети, зажутети, жутети, — ожутити, зажутити, жутити, —
      • з) зелен, зеленкаст, зеленило, зеленети се, позеленети, озеленети, зеленети, — озеленити, позеленити, зазеленити, зеленити, — мургаст,
      • и) мрк, кестенаст, смеђ, (браон),
      • ј) шарен, шаренило, шаренети се, — шаренити, — шарати, нашарати, ишарати, прошарати (се), (шарац 1697д), — разнобојан, — тробојан, — пегав, пегаст, пега, — баљав (1694д), баљаст, — пасаст, појасаст.
*
1911. — луминисценција, — флуоресценција, флуоресцирати, флуоресцентан, —
      • а) фосфоресценција, фосфоресцирати, фосфоресцентан.
*
1912. — интерференција светлости, — савијање (дифракција) светлости, —
      • а) поларизација светлости, поларизована светлост, поларизациона равнина, поларизатор, анализатор, Николова призма, ротациона дисперсија, — оптички активно тело, — сахариметар, — укрштени Николи.
*
1913. — магнетизам, магнет, магнетичан, намагнетисати, магнетисати, магнетизовање, — размагнетисати, — граница засићења, — природни магнет, вештачки магнет, — — трајни (перманентни) магнет, пролазни (темпорерни) магнет, — магнетни полови, северни (позитивни) пол, јужни (негативни) пол, —
      • а) привлачење, привлачна сила, привлачити, привлачан, привлачност, — одбијање, одбијати, одбити, одбојан, — количина магнетизма, — магнетно поље, хомогено магнетно страна 176 поље, линије сила, густина линија сила, — магнетни штит, —
      • б) земно магнетно поље, — магнетна деклинација, деклинациона игла, — магнетна инклинација, инклинациона игла, — компас (бусола), магнетни меридијан, изогоне, — инклинаторијум, изоклине, —
      • в) парамагнетизам, парамагнетично тело, — дијамагнетизам, дијамагнетично тело, пропустљивост (пермеабилитет) за магнетне линије силе.
*
1914. — електростатика, — електрицитет, електрина, — позитивни, негативни електрицитет, електрични, — наелектрисати, — испразнити (се), испражњење, испражњивач, конвективно пражњење, — електрично клатно, електроскоп, инфлуентна машина, —
      • а) провоћење електрицитета, проводник (кондуктор), непроводник (изолатор), полупроводник, — диелектрик, диелектрична константа, — неутралисање, неутралисати се, ништити се узајамно, —
      • б) електрон (електрични атом), — торзиона вага, — електрично поље, електрични потенцијал (напон), волт, — електрични капацитет, фарад, микрофарад, — електрична густина, — електрични утицај (инфлуенца), електрични ветар, електрична вртешка, —
      • в) електрична енергија, потенцијална енергија (енергија положаја), — електрични кондензатор, лајденска боца, батерија кондензатора, — електричне осцилације, —
      • г) електрична варница, прескакати, дужина варнице, варнична раздаљина, — електрични удар, —
      • д) ваздушни електрицитет, — муња, линиска муња, површинска муња, кугласта (глобуларна) муња, — громобран, пријемник, одводник, земљовод, — сушна муња (сијавица), — поларна светлост.
*
1915. — електрична струја, — електрична енергија, додирна теорија, електрохемиска теорија, — смисао електричне струје, електромоторна сила, јачина (интензитет) струје, — ампер, — напајати.
*
1916. — галванска струја, — затворено коло струје, гране кола, разгранати део кола, мост, — Амперово правило, галваноскоп, — галвански елеменат, галванска батерија, — полови батерије, — електроде, анода, катода.
*
1917. — електролиза, — електролит, — јон, анјон, катјон, — електролитичка дисоцијација, — сребрни волтаметар, — електрохемиски еквиваленат, — поларизација електрода, поларизациона струја, — примарни галвански елеменат, — секундарни елеменат (акумулатор), пуњење акумулатора, пражњење.
*
1918. — електрични отпор, специфични отпор, специфична проводна моћ, — унутрашњи отпор, — спољашњи отпор, — отпорник (реостат), реостат са запушачима, технички реостат, — Омов закон, — страна 177
      • а) везивање елемената, везивање по напону (у серији, у низу), — везивање по површини (паралелно, упоредо), — укључити, укопчати, — искључити, — прекидач, — кратки спој.
*
1919. — рад струје, — волтампер, ват, киловат, — ват-секунда, џаул,
      • а) галванокаустика, претварање електричне енергије у топлоту, — зрачни термометар (болометар), — електрична пећ, — оловни осигурач.
*
1920. — електрично осветљење, — електрична сијалица, жаруља, — глава, оквир, влакно, стаклена кугла, — полуватна сијалица, — пламена лампа, Волтин лук (Девијев пламен), — угљен, — кратер, — диференцијална пламена лампа, — живина, лампа.
*
1921. — термоелеменат, термостуб, термоелектрична батерија (термомултипликатор), — електрични термометар.
*
1922. — магнетно поље електричне струје, — Максвелово правило, — соленоид, —
      • а) електромагнет, — језгро електромагнета, — калем, завојна жица, завојница, — котва електромагнета, — галванометар, — тангентна бусола, редукциони фактор, — електродинамометар, — амперметар, — волтметар, — електрично звонце, — потковичаст електромагнет, — дугме (тастер), прекидник (Нефов чекић), —
      • б) Морзеов телеграф, — отпремник, пријемник, тастер, кабл, — Хјузов апарат, — електрични часовник, —
      • в) телефон, — телефонски апарат, — слушалица, левак за говор, микрофон, — отпремник, пријемник, — Пупинов калем.
*
1923. — индукција, магнетоиндукција, — индукована струја, — правило десне руке, — примарни калем, секундарни калем, број завојака, —
      • а) самоиндукција, екстра-струја, суперпонира се главној струји, — волтаиндукција.
*
1924. — једносмислена струја, — наизменична (алтернативна) струја, — број периода, број фреквенција, —
      • а) струја ниског напона, — струја високог напона, — дарсонвализација, — вртложне (Фуколове) струје, — Теслине струје, — полифазна струја.
*
1925. — динамомашина, електрогенератор, генератор, — анкер, калемови анкера, колектор, колекторска шипка, метлица, Грамов прстен, — заостали (реманентни) магнетизам, динамомашина (генератор) за наинзменичну струју (алтернатор),
      • а) електромотор, —
      • б) електрична централа, муњара, хидроелектрична централа, — струјомер, — електрични трамвај, моторна кола, тролејска жица, трола.
*

страна 178

1926. — трансформатор електричне енергије, —
      • а) исправљач.
*
1927. — катодни зраци, Гајслерова цев, — анодни (каналски) зраци, јонизовање, Рендгенови зраци (X-зраци), рендгенограм, фокусна цев, антикатода, — Кулиџова цев.
*
1928. — радиоактивне појаве, радиоактивност, еманација, распадање атома.
*
1929. — електрична осцилација, осцилатор, резонатор, резонанција, електрични талас, електрични зрак, таласна дужина, стојећи електрични талас, — трбух таласа, чвор таласа, — кохерер.
*
1930. — радиотелеграфија (бежична телеграфија), — радиотелефонија (бежична телефонија), радиофонија (1416), — отпремна станица, пријемна станица, — осцилаторно коло, индуктор, кондензатор, — антена, — детектор, — самоиндукција, капацитет, — електронска цев, неамортизован електрични талас.