Сењани у лову
0001 Сењани се у лов подигоше,
0002 У лијеп се земан[1] подигоше:
0003 У прољеће кадно цавти цв’јеће,
0004 О лијепом старом Ђурђев-дану.
0005 До подне им ведро небо било,
0006 А од подне ведро и облачно;
0007 Из облака студен вјетар пада,
0008 Мрзну им се пушке уз јечерме,
0009 А јечерме уз кошуље танке,
0010 А кошуље уз бијело месо.
0011 Док покличе један од Сењана:
0012 »О Иване, наша харамбашо!
0013 Ти си овуд и прије ходио,
0014 И ходио и лова ловио,
0015 Знадеш гдјегод пећину камена,
0016 Да би у њој ватру саставили
0017 И бијело месо разгријали?«
0018 А бесједи Сењанин Иване:
0019 »Истина је, моја дружинице,
0020 Да сам овуд и прије ходио,
0021 И ходио и лова ловио,
0022 Ма ја не знам пећину камена,
0023 За црквицу светог Ђурђа знадем.
0024 Светој цркви сломит ћемо врата,
0025 Ц’јепат ћемо оклоп од пушака,
0026 У њој цемо ватру саставити,
0027 Да би Бог до и срећа од Бога,
0028 Да ми наше разгријемо месо
0029 И здраво се Сењу повратимо,
0030 Бољу ћемо цркву саградити
0031 И на цркви врата начинити,
0032 Све од сребра и сухога злата.«
0033 Пака иду они наприједа,
0034 Ту су нашли цркву светог Ђурђа,
0035 И на цркви врата разломише,
0036 И у цркви ватру саставише,
0037 И бијело месо разгријаше.
0038 Па се здраво Сењу повратили,
0039 Велику су цркву саградили
0040 И на цркви врата начинили,
0041 Све од сребра и сухога злата.
0042 Што рекоше, то не порекоше.
