Сењанин Иво и Ограшић сердар
0001 Вино пију тридесет Турака
0002 У Удбину у турску крајину
0003 У меани Ђоне брђанина.
0004 Кад се ладна напојише вина,
0005 А од вина ћеиф заватише,
0006 Тадер рече неки од Турака:
0007 ”Фала Богу, браћо и дружино,
0008 ”Зна ли право који од на казат’,
0009 ”Колико је до Сења бијела? ”
0010 Неки вика три-четири дана,
0011 Неки вели нема но два дана.
0012 Ал’ говори Ограшић сердаре:
0013 ”Удбињани, моја браћо драга,
0014 ”Ја вам знадем по истини казат’
0015 ”Колико је до Сења бијела:
0016 ”Лошу коњу и лошу јунаку,
0017 ”Њему има и три б’јела данка;
0018 ”Као мене Ограшић сердару,
0019 ”Мене данак тамо и овамо.
0020 ”Ја сам био у Ивову двору,
0021 ”И Ивову секу обљубио,
0022 ”И данас ћу, рече, ако Бог да.”
0023 Ријеч рече, на ноге скочио,
0024 Па окрочи суру бедевију,
0025 Отлен пође зеленом планином,
0026 Док у Сењу граду долазио.
0027 Када дође у Сењу бијелу,
0028 Одјахао пред дворове Иву,
0029 Бије Турчин алком о вратима,
0030 Ал’ бесједи из двора ђевојка:
0031 ”Ко то бије алком у вратима,
0032 ”У главу му данас ударило!
0033 ”Како ће му данас ударити,
0034 ”Ако чује Иво капетане.”
0035 Када зачу Ограшић сердаре,
0036 Пак је Анђи тихо бесједио:
0037 ”Не кун’ тако, млада Анђелијо,
0038 ”Ја сам главом Ограшић сердаре,
0039 ”Него сиђи те отвори врата.”
0040 Срећа Анђи, а срећа сердару,
0041 Јер тад Иво дома не бијаше,
0042 Но пошао у лов у планину
0043 Су његови тридесет Сењана,
0044 Тер му б’јелу отварала кулу,
0045 Уђе сердар кули на таване.
0046 Кад у кулу они уљегоше,
0047 Пију вино од десет година,
0048 Кад је било ноћи од вечере,
0049 Отидоше у меке душеку,
0050 Да ко каже, не зна шта је било.
0051 Заспа сердар трудан и уморан.
0052 Кад то виђе млада Анђелина,
0053 Удари га руком и прстеном,
0054 Те сердару ријеч бесједила:
0055 ”Зло ти јутро, Ограшић-сердаре,
0056 ”Ђе с’ заспао, мртви сан заспао,
0057 ”Али мислиш да си у дворове,
0058 ”А нијеси него међ’ вукове.”
0059 Када зачу Ограшић сердаре,
0060 Препаде се родила га курва,
0061 Плећи даде, а бјежати стаде.
0062 Ал’ га кучка опет слобођаше:
0063 ”Не бој ми се, Ограшић-сердаре,
0064 ”Обућ’ ћу ти рухо ђевојачко,
0065 ”Пак ћу Иву брату казивати,
0066 ”Е је дошла сирота ђевојка,
0067 ”Да ме учи ситан везак вести.”
0068 Како рекла, тако учинила,
0069 Пак кад Иво у дворове дође,
0070 Анђа Иву кротко говораше:
0071 ”О мој брате, Сењанине Иво,
0072 ”Ево дође сирота ђевојка,
0073 ”Да ме учи ситан везак вести.”
0074 Кад то зачу Сењанине Иво,
0075 ”Нека селе, злосретњо ти било!”
0076 Кад зачула селе Иванова,
0077 Отлен пође низ чаршије доње
0078 У дућану Латинина Лаза:
0079 ”Божја помоћ, Латинине Лазо!”
0080 Лазо њојзи боље прифатио:
0081 ”Бог дај буди, Иванова селе.”
0082 Анђелија њему бесједила:
0083 ”О Богу ти, Латинине Лазо,
0084 ”Ја сам чула ђе ми други кажу,
0085 ”Да ти имаш свиле за продају,
0086 ”А ман’ дошла сирота ђевојка,
0087 ”Да ме учи ситан везак вести. ”
0088 Кад то зачу Латинине Лазо,
0089 Пак је њојти ријеч бесједио:
0090 ”Мак’ с’ отолен, Ограшић-сердаре. ”
0091 Када зачу селе Иванова,
0092 Препаде се, а да како неће,
0093 Одма пође двору невесело,
0094 Пак дозива мила брата свога:
0095 ”Мио брате, Сењанине Иво,
0096 ”Ево ме је напаст допанула
0097 ”Од скитача Латинина Лаза.
0098 ”Мене Лазо курвом називаше.”
0099 Када зачу Сењанине Иво,
0100 Пак је њојзи ријеч бесједио:
0101 ”Анђелина, моја мила селе,
0102 ”Када дође ноћи од вечере,
0103 ”Ту закољи педесет овнова
0104 ”Па сакупи педесет Сењана.
0105 ”Од кад су ми дали капетанство
0106 ”Нијесам им части учинио.
0107 ”Чесовом те бруком називао.”
0108 Ал’ га листо братац послушао,
0109 Те он закла педесет овнова,
0110 И сакупи педесет Сењана,
0111 Међ’ њи бјеше Латинине Лазо.
0112 Када бјеше у највеће пиће,
0113 Тад бесједе неки од Сењана:
0114 ”Фала Богу, моја браћо драга!
0115 ”Зна ли који овђе нама казат’
0116 ”За курвића Ограшић-сердара,
0117 ”Кажу да је јунак настануо,
0118 ”И да брани удбињску крајину.
0119 ”Неко вели да је остарао,
0120 ”Неки вели није ни настао,
0121 ”Неки вели да је погинуо,
0122 ”Јер свакога на мегдан сазива.”
0123 Рече Лазо тада Латинине:
0124 ”О Богу ви, моја браћо драга,
0125 ”Видите ли сироту ђевојку,
0126 ”Те нам лучем св’јетли вечерати,
0127 ”Оно ти је Ограшић-сердаре.”
0128 Мучи сердар, не рече ријечи.
0129 То зачула селе Иванова,
0130 Троструке је сузе ударише,
0131 Пак мијеша вино и ракију,
0132 И још вино од девет година,
0133 Још присипа шербет медовину,
0134 Да је слађе пити рујно вино,
0135 Докле их је кучка изопила,
0136 Сви падоше главом на трпезу.
0137 Кад то виђе селе Иванова,
0138 Пак завика из грла бијела:
0139 ”Ограшићу, грђи од ђевојке!
0140 ”А ђе ти је од бедрице ђорда?”
0141 Скочи сердар, а тако да није,
0142 Из потаје сабљу повадио,
0143 Све Сењане редом изас’јече.
0144 Ћаше сердар погубит’ и Ива,
0145 Ал’ не даде Анђелија млада,
0146 Но под сабљом руке подметнула:
0147 Не, сердаре, ако Бога знадеш.
0148 ”Не погуби мила брата мога,
0149 ”Нема сестра но њега једнога,
0150 ”Остави га мене за заклетву,
0151 ”Ал’ му задај неколико рана,
0152 ”Да болује, а да не преболи.”
0153 Како рече проклета ђевојка,
0154 Тако сердар испуни ријечи,
0155 Зададе му седам осам рана,
0156 Утекоше горе уз планину.
0157 Кад се Иво од сна разабрао,
0158 Те он гледа с десне на лијеву,
0159 Виђе мртво педесет Сењана,
0160 А сам себе у грдним ранама,
0161 Сва му кула у крв огрезнула.
0162 Јекну јунак јеком жестокијем,
0163 Своме се је јаду осјетио,
0164 Буца своје свилене кошуље,
0165 Те је своје ране завијао,
0166 Привуче се до коња дората,
0167 А припаса свијетло оружје,
0168 Пак се дору у сапима баци,
0169 Трчи за њим горе уз планину.
0170 Када их је Иво пристигнуо,
0171 Грлом виче, и сестру заклиња:
0172 ”Кумим тебе, сестро Анђелија,
0173 ”Вишњим Богом и светим Јованом,
0174 ”Уклони ми плећи твоје б’јеле,
0175 ”Да ја гађам Ограшић-сердара.”
0176 Она кучка за то не хајаше,
0177 Но Турчина боље заклањаше.
0178 Кад се Иво на невољу нађе,
0179 Земљи клече, прижди џевердана,
0180 Не погоди сердара ни Анђу,
0181 Но у ноге суру бедевију,
0182 Паде пуста у сред поља равна,
0183 Под собом је оба притиснула.
0184 Трчи Иво рањен и крвављен,
0185 С’јече сабљом, али снаге нема,
0186 Док сердару одасјече главу.
0187 И уфати селу Анђелију.
0188 Анђа неће с Ивом у Сењане,
0189 Јер се боји да је не изгуби.
0190 Тад јој Иво тврду вјеру даје.
0191 Анђа мудра, ал’ се преварила,
0192 Не вјерова вјери Ивановој,
0193 Но побјеже трком у планину.
0194 Кад то виђе Сењанине Иво.
0195 Он проклиње сеју Анђелију:
0196 ”Еј да Бог да и Богородица,
0197 ”Изјели те у планину вуци.”
0198 Оде здраво Сењу на крајини,
0199 Да он вида своје ране љуте.
