Сан госпоје цара Симеуна
Сан уснила госпоја царица,
Вјерна љуба цара Симеуна,
Сан уснила и у сну виђела,
Ђе се роди на истоку сунце,
Пак раступи позлаћене ждраке, 5
Те прегледа по земљи јунаке,
Све прегледа земље и градове,
Понајвише Москву и Русију,
Русија се китом закитила,
Танка јела на граду никнула, 10
На бијелу Московији граду,
Код столице руског цара славна,
И та јела танка и висока,
Висина јој у облак хватила,
По свијета гранам' прихватила, 15
На грани јој соко 'тица сива,
Обадва му позлаћена крила,
И под крила све Србе покрива,
Из крила му ситно сипа перје,
Пак лијеће по свему свијету, 20
Те прегледа по свијету знаке,
И удара на цркве барјаке,
С којијем се летурђија служи,
Ђе гођ нађе на цркви сокола,
Руски соко позлати му крила, 25
Ђе гођ нађе на цркви гаврана,
Руски соко удави га жива;
У Стамболу граду бијеломе,
На Јософиј' цара Костадина,
И ту нађе гавран 'тицу прну, 30
Ухвати га и сломи му крила,
И обори на цркви мунаре,
А уза њу призида олтаре,
А удари звоно Принципово,
Радост цркве до Бога се чује, 35
С руском хвалом и српским јунаштвом;
Овцама се дивно дичи трава,
Русима се сва предаде слава.
Кад је госпа так'и сан уснила,
Ода сна је на ноге скочила, 40
Те с' умила и Богу молила,
Кад с' умила и Богу молила,
Низ бијелу кулу ударила,
Право оде господару своме,
Господару цару Симеуну, 45
Она њему божју помоћ даје,
Господар јој прихватио здравље,
Госпоја му сједе уз кољено,
Пак му стаде санак казивати,
Кад је царе санак разумио, 50
Цар Симеун мудра глава бјеше,
Те овако госпи говораше,
И српски јој санак толковаше:
»Добар санак, а у добар данак!
Што си госпо добар сан уснила, 55
Да се роди на истоку сунце.
Бог ће дати, пак ће добро бити,
Што л' растура по свијету ждраке
Те прегледа у јунака знаке,
То ће старо тражит славновање, 60
Да је добро по српске јунаке;
Што је танка поникла јелика,
А висином одрасла велика,
У Русији славној царевини,
Усред Москве код столице царске, 65
То ће земља добит господара
У Русији славној порођена;
Што висином држи до облака,
То ће свако надвисит јунаштво;
Што је златне раширила гране, 70
Цар је руски, кад се то спомене,
Да нам Србе од душмана брани;
Што л' на грани сједе соколови,
А из крила златно сипа перје,
Те лијеће свуда по свијету, 75
А на славне пада намастире,
И на црквам' показује знаке,
И злаћене развија барјаке,
То ће руске рађат соколове,
Са српском се славом поменути, 80
Пак и млоге поградити цркве;
Што л' ђе нађе на цркви сокола,
И соколу пак позлати крила,
То ће старе походити цркве,
И све славно послужит кандила; 85
Што л' си, госпо, у санку видила,
Да на црквам' ђе гаврана нађе,
Да их хвата и да их поруши,
То ће наше потражити цркве,
Које буду давно осужњене, 90
Под Турчином под Отмановићем.
Ваља само почекати давно,
Доћ ће вакат и вријеме славно,
Пак ће Руси земље походити,
Српском славом славе надметнути, 95
А управом придобит јунаштво,
Српском славом и српском управом,
Староградне избавити цркве,
И око њих нове поградити,
Поставити руске поглаваре, 100
Поглаваре српске витезове,
То ће бити сиви соколови,
С руске стране и славне управе,
То ћ славно ослужити цркве,
Да се поји тајна летурђија, 105
И које су давно осужњене,
Под Турчином под Отмановићем;
Кад су Турци Цариград узели;
И бијелу заробили цркву,
У Стамболу славну Јософију, 110
Јософију цара Костадина,
И на њој су звоно укинули,
Укинули звоно Принципово,
Оборили велике олтаре,
Призидали на цркву мунаре; 115
Петковачу у Призрену цркву,
Што су стари цари направљали,
И остале славне намастире,
Што су, госпо, давно заробљени,
Ако Бог да, те суђено буде, 120
Свијех ће их Руси избазити,
И са славом српском послужити,
У свакој се појат летурђија,
Српском славом и славном управом;
Што си, госпо, у санку видила, 125
Жарко сунце да растура ждраке,
Од истока пак преко Русије,
Руском цару кад влада поступи,
Руског цара показује знаке,
Да се знаде и да се познаје, 130
Сваког Срба да весели млада,
Да му славно по закону суди.«
Кад царица зачу толковање,
Господара цара Симеуна,
Овако му стаде бесједити: 135
»Господине, царе Симеуне,
Иза тог сам други сан уснила;
Под истоком насред Московије,
Па јелика дуга до облака,
Сву је гору врхом натхватила, 140
А под јелом извор воде хладне,
Око воде питомо цвијеће
И остала свака миродија,
Млоги народ тој води доходи,
Те је пије и умива лице, 145
И мирише питомо цвијеће,
Те се кити и мирише њиме.«
Кад то зачу царе Симеуне,
И на то се царе насмијао,
Те овако госпи говорио: 150
»О царице, моја госпојице,
И тај ћу ти санак толковати,
Што се види зелена јелика,
Насред славне земље Московије,
А висином дуга до облака, 155
Све врхове друге натхватила,
Цар Русије кад вријеме дође,
Он ће свако натхватити царство
И Руси ће дуго царовати ;
Што л' под јелом извор вода бјеше, 160
А око ње питомо цвијеће,
И на воду жедни долазише,
Те је пише и умише лице,
То ће млоги Руси долазити,
Долазити и љубит му руку, 165
Његову се царству покорити,
Пак од њега памет приучити;
Што ли водом лице умиваше,
То свукуда зулум укидоше;
Што ли кити питомо цвијеће, 170
То ће дичит руску царевину.«
Још му госпа стаде говорити:
»Господине, царе Симеуне,
Још сам, царе, трећи сан уснила:
Млоге овце планину пасоше, 175
Млога љета без чобана бише,
У њих често вуци удараше,
А чобани нејаки гледаше,
Од вукова пак овце бранише,
Млого пута бранит не могоше, 180
Вуци млоги, а планине пусте,
Све у горе рашћераше густе,
Соколова руских јато бјеше,
По свијету свуда налепеше,
На планине велике падоше, 185
Од звјерова овце отимаше,
А из густе горе искупљаше
И чобане луде веселише.«
Кад то зачу царе Симеуне,
Госпојици 'вако говораше: 190
»О царице, моја госпојице,
И тај ћу ти санак толковати,
На планини што с' овце виђеше,
Млого брава, а на млого страна,
А за њима не има чобана, 195
Веће врло нејаки чобани,
То ће бити наша Србадија.
Биће мјеста пак ће остајати,
Од Турака пак ће се бранити,
И српски ће закон одржати; 200
Што у овце ударише вуци,
То ће на њих ударити Турци;
Што нејаки чобани гледаше,
Од вукова пак овце бранише,
Али добро бранит не могоше, 205
То ће своје издат господаре,
Пак ће млоги освајати Турци,
Нашу браћу, коју нађу близу;
Што ли јато соколова бјеше,
По свијету бијелу лећаше, 210
На планине по често падаше,
То ће бити Руси соколови,
С управом ће свуда допирати,
И свукуда Србе полазити,
Турску силу 'оће порушити, 215
Од Турака Србе избавити,
Руском хвалом и руским јунаштвом,
Српску славу 'оће показати,
Својој браћи на помоћи бити,
И звијезде српске веселити, 220
Наше старе цркве походити,
Пак ће опет славно послужити.«
