◄   IV V VI   ►

V

ПЕРСА, САВЕТА

ПЕРСА:
(Повезане главе, сва исплакана).
Седи, Бога ти, од све муке да се бар разговарамо. (Седа на клупу).
САВЕТА:
(Седа).
Шта да ти кажем, сестро. Ја бих ти рекла да је то судбина.
ПЕРСА:
Не говори, комшика, молим те, тако! Да је умро, па да кажем судбина. Да га је погодила пушка, да су га прегазила кола или, што кажу, да га је убо во, па да кажеш да је судбина. Али овако!..
САВЕТА:
Та и ово је за тебе као да је умро.
ПЕРСА:
Ама, како умро кад је жив? Друго је то кад муж умре, па идеш за сандуком, па му дајеш седам дана, па му дајеш четрдесет дана...
САВЕТА:
Жив човек, па да се ломата по свету и ко зна... не прими за зло, комшика... са каквом се вером може тамо да помеша.
ПЕРСА:
И то, и то може да ме снађе, па ем да изгубим мужа, ем да ми се смеје свет.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.