Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 5

←Катизма 4

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 6→

КАТИЗМА 5

ПСАЛАМ 32

Похвала владаоца свијета као Господа бранича народа свога.

Веселте се праведни пред Богом!
Праведником славит доликује.
2. Свог Господа славите уз гусле,
Ударајте арфу с десет жица̂.
3. Нову пјесму Њему припјевајте,
Подвикујућ сложно ударајте;
4. Јер је права свака рјеч Господња,
Дјело Му је свако истинито.
5. Господ љуби правицу и правду;
Пуна земља Његове доброте.
6. Р'јеч Господња сатвори небеса,
Дах уста̂ Му све њихове војске.
7. Гомилама сабра воде морске,
И вирове у спреме постави.
8. Нек се боји Господа сва земља,
Нека стрепе и дрхћу пред Њиме
Становници читавога свјета.
9. Еле рече, све махом постаде,
Заповједи, а све се показа.
10. Незнабожцем намјере разбија,
Уништава народма помисли,
И кнезовске савјете обара.
11. Чврста ти је намјера Господња,
Кољенима иду помишљаји.
12. Благо си га народу сретноме
Којему је Бог истини Господ,
И племену које Он изабра,
Да Му буде наслједје његово!
13. Са висина̂ неба гледа Господ
Оком мотри дјецу човјечију.
14. Све са мјеста насеља својега
Гледа на све земље становнике.
15. Тај што срца њихова сатвара
Те сва дјела њихова познаде.
16. Не ће помоћ' цару сила веља
Нит јунаку пруди веља снага.
17. Та ко виђе коња добитника,
На утоци не пруди му снага.
18. Гле, око је Господње на тима
Који Га се у истину боје,
И који Му милости изгледа,
19. Од самрти да избаве душу
И прехране уз године гладне.
20. На Господа чека наша душа
Он је штит наш и помоћ је наша.
21. Срце наше Њему се весели,
Ел М' у свето име се уздамо.
22. Да Ти буде Господе, на нама
Милост Твоја, е с' уздамо у Те.

ПСАЛАМ 33

Захвала и наука избављенога.

Слједи пјесма Давидова света,
Кад се јадан лудити мораде
Пред злотвором Ав'мелехом својим,
Те г' отјера да одлази путем.

Благосивљам Господа ва вјек,
Хвала буд' Му све у мојим устма.
3. Душа моја нек се Богом хвали,
Нека чује сваки који страда,
Те у срцу нека се радује.
4. Величајте Господа са мноме,
Заједно Му име узвисујмо!
5. Ја потражих Господа и чу ме,
Опрости̂ ме свих мојих страхота̂.
6. Ко у-Њ гледа, тај се просвјетљује,
Не ће му се постидети лице.
7. Гле, страдалац Господу покличе,
Чу га Господ и опрости бједе.
8. Станом стоје анђели Господњи
Око́ оних који Га се боје,
Те их својом избављају руком.
9. Окушајте, очима гледајте,
Добар ти је и милостив Господ;
Благо оном ко се узда у Њег.
10. Његови се свети Бога бојте!
Јер таковим оскудице није.
11. Лави јаки жедне и гладују,
А онима што Господа траже
Никог им се не премиче добра.
12. Дјецо мила, мене послушајте
Да вас учим страху Господњему!
13. Који човјек жели да поживи
Те би рад да добре гледа дане:
14. Нек ода зла језик зауставља,
Уста своја од лукаве р'јечи.
15. Чини добро, ода зла се клони,
Мира тражи те иди за њиме.
16. Праведника прате очи Бож'је
А уши Му све вику његову.
17. Ал је страшно то Господње лице
Незнабожцем и безакоником,
Да на земљи не затре им спомен.
18. Праведници кличу, Господ чује,
Избавља их од свијех невоља̂.
19. Близ је Господ жалостнијех срца̂,
Те помаже Својом руком јаком
Свим онима што су духа смјерна.
20. Много има праведник невоље,
Ал га Господ од свијех избавља.
21. Све његове кости Господ чува
Те ни једна сломит' му се не ће.
22. Злочинца ће погубити пакост,
А сви што но ненавиде правог
Ти ће своју покајати кривду.
23. Господ Својим ослобађа душу,
А који се у Њег поуздају
Ва вијек ће пред Њим остат прави.

ПСАЛАМ 34

Бојни клик проти незахвалнијем гањачима.

Слједи пјесма Давидова света.

О Господе, Ти супарник буди
Супарником мојим, те ударај
Оне који ударају на ме!
2. Штит узимај и оружје бојно,
Подигни се, у помоћ ми хитај!
3. Бојно копље лати, те пресјеци
Пут онима који ме гањају!
4. Нек се стиде и нека се сраме
Они који душу моју траже;
Сви злоради нека се постиде,
И одбију да се не поврате.
5. Нека буду ка̂ пљева на вјетру,
Нек их анђо̂ Господњи прогања.
6. Пут им њихов клизав буд' и таман;
Нек их тјера анђео Господњи.
7. Еле мрежом ни за што застр'јеше
Јаму за ме злобно изкопану;
Без узрока подкопаше душу.
8. Погибија дошла му ненадна!
Уловѝ га мрежа замјештена,
Нек ту своју погибију нађе!
9. Душа ће ми радоват се Богу,
Веселит се помоћи Његовој.
10. Кости моје све ће говорити:
Ој Господе, ко је Теби налик,
Кој избављаш јадна страдаоца
Од онога што му досађује;
И ништега, паче убогога,
Од његова разбојника љута?
11. Уста на ме лажно свједочанство
Те питају за што и не знадем.
12. Враћају ми зло за добро моје,
Сиротинство снађе моју душу.
13. А ја ти за болести њихове
Веће тужан у короти бијах,
Гладним постом мучих своју душу,
Молитве ми у прсима ста̂ше.
14. Ка̂ за братом или пријатељем
Ишао сам обореном главом,
Као синак што жали за мајком;
15. А они се свесрдно радују
Кад се случи да се ја спотакнем.
Гле купе се, да, купе се на ме,
Све простаци а мени незнани;
Све ме грде одбити се не ће.
16. Јави као ништавац безсрамни,
Шкрипе на ме зубима својијем.
17. Дуго ли ћеш Господе, да гледаш?!
Отми душу од тог нападања;
Од тих лава̂ јединицу моју.
18. Хвалит ћу Те у сабору вељем,
Пјеват ћу Ти у народу многом.
19. Нек се злоба мени не весели,
Да очима намигнули не би
Без узрока који мрзе на ме.
20. Јер о миру они не говоре
Већ на мирне смишљају лукавство.
21. Уста своја разваљују на ме:
„Еле, еле, види око наше!“
22. Гле Господе, та мучати немој,
Не одступај Господе, од мене!
23. Пробуди се, на суд ми устани
Ој Господе, на парницу моју!
24. Дај ми право све по Својој правди,
Да се они мени не радују.
25. Не дај да све у срцу говоре:
„Добро, добро, тако смо и хтјели.“
Ни да кажу: „Тога прождријесмо.“
26. Нек се стиде, и нек се засраме
Сви што злу се узрадују моме;
Нек се у стид и у срам обуку
Сви који се размећу нада мном.
27. Нек се сви веселе и радују
Што ми желе правду говорећи:
„Велик Господ, који се радује
Добру свога слуге смијернога.“
28. А мој језик хоће да казује
Правду Твоју уз свагдашњу хвалу.

ПСАЛАМ 35

Клетва незнабожтву и благослов задруге Божије.

Слједи пјесма Давидова света,
Вијернога слуге Господњега
А на руке пјевачком главару.

Безаконик рјеч опаку носи
У свом срцу од постанка свога,
Пред очима Божјег страха нема.
3. Еле себи сам у очи лаже,
Задужује с' опачином својом.
И све тражи пут ненавидности.
4. Р'јечи су му лукавство и бједа,
Те не ради добра ни разумна.
5. На постељи смишља безакоње,
Све иде ти хрђавим путем,
Зло творити мрско њему није.
6. Ој Господе, до неба Ти милост,
И истина Твоја до облака̂!
7. Правда Ти је као горе Бож'је,
А судови бездане велике;
Људе, стоку, Господе помажеш.
8. Како Ти је милост драгоцјена!
У Твог крила сјени се боје
Ник'ве бједе синови човјечји.
9. Твог им дома изобиље храна,
Из потока сладости̂ Твојијех
Напајаш их те их окрјепљаваш.
10. Јер у Тебе извор је животу,
Свјетлост зрјемо са свјетлости Твоје.
11. Милост Твоју поразпростри широм
На све оне који Те познаду,
Правду Твоју на сва срца добра.
12. Не дај нози злотвора охола
Да ме гази, ни да ме заљуља
Зликоваца̂ немилостна рука.
13. Нека падну који снују бједу,
Не устану кад се стропоштају!

ПСАЛАМ 36

Привидна срећа зликоваца̂ и права побожнијех.

Слједи пјесма Давидова света.

Не жести се гледајућ' зликовце,
Не завиди творцем безакоња.
2. Јер се косе брзо као трава.
Као биље зелено увену.
3. Твори добро, у Бога се уздај,
Чувај вјерност, жив' у завичају.
4. Утјеши се Господом својијем,
Учинит ће што ти срце жели.
5. Пут свој Богу предај, поуздај се,
И он ће ти учинити свагда.
6. Извест ће ти ка̂ видјело правду
И правицу твоју као подне,
7. На Господа ослони се твога,
Њега чекај, жестити се немој
Гледећ другог како напредује,
На човјека што лукава снује.
8. Гњев утишај, жестине с' окани,
На злочинство дражити се немој.
9. Ко зло чини изтријебит ће се,
А ти који чекају Господа
Наслједит ће родну земљу своју.
10. За час не ће бити зликоваца̂;
Погледат ћеш на мјесто његово
Али ту га веће бити не ће.
11. Смијерни ће наслједити земљу,
Наслађиват обиљем се мира.
12. Зло намјени зликовац праведном,
Шкрипа на њег зубима својијем.
13. Али Господ смије му се гњеву,
Види гдје му кобни данак свиће.
14. Залци маше маче племените,
Лу̂к затежу и напињу стрјелу
Да оборе ништег и убогог,
Кољу кротке на правоме путу.
15. Мач ће њихов ударит им срце,
Њихови се поломити лу̂ци.
16. У праведног боље је и мало
Нег богатство многих зликоваца̂.
17. Потрт ће се мишице залаца̂,
Праведнике утврђује Господ.
18. Господ пази безазленим дане,
Дио њихов траје до вијека.
19. У зло доба постидјет се не ће,
А у дане бит ће сити гладне.
20. Та зликовци гину невидовно,
Непр'јатељи Господњи пролазе
Ка̂ јесени красота планинска;
Диму налик брзо их нестаје.
21. Та зликовци не врате ни зајма,
А праведник и на поклон даје.
22. Еле које овај благослови,
Ти̂ пресретни земљу наслиједе,
Које куне они се изтрјебе.
23. Господ јача корак тог човјека,
Мили су Му путови његови.
24. Он посрне али пасти не ће,
Јер Господ га прихваћа за руку.
25. Млађан бијах и остарјех веће,
Остављена праведног не виђох,
Ни дјечице да му хљеба просе.
26. Позајмљује свагда и поклања,
На потомству благослов је њему. —
27. Зла се клони, свагда добро чини,
Те поживи миран до вијека!
28. Еле Господ ва вјек правду љуби
Побожнијех Својих не оставља;
Ва вијек се узчувају они,
А зликовцем затрт ће се сјеме.
29. Праведници наслједит ће земљу,
Живјети ће у њој до вијека.
30. Мудрост зборе уста праведника,
Језик његов све истину каже.
31. Божји закон у срцу је њему,
Стопала се њему не спотичу.
32. Све зликовац вреба праведника,
И све тражи да га упропасти.
33. Ал' у руке Бог му га не даде,
Нит' ће дати да га окривљују
Кад им стане судити се правда.
34. Чекај, држ' се Господњега пута,
Дат ће теби да земљу наслједиш
Те скончање гледај зликоваца̂.
35. Та видјех ти сирова зликовца,
Ширио се ка̂ дрво гранато,
36. Еле прође па ево га није;
Ма да тражим није ми га наћи.
37. Паз' на правог и на праведника,
Нек је мирну човјеку потомства.
38. Нестати ће скоро одметника,
Зликовцима затрт се потомство.
39. Праведним је од Бога спасење;
У невољи крјепост је њихова.
40. Господ им је храна и обрана,
Избавља их свијех зликоваца̂,
И чува их, јер с' уздају у Њег.