◄   II ПОЈАВА III ПОЈАВА IV ПОЈАВА   ►

III ПОЈАВА


(СТЕВИЋКА и МИЛИЋКА)

СТЕВИЋКА (весела, у пола пјевајући): Каква срећа!
МИЛИЋКА (исто): Какво изненађење?
СТЕВИЋКА: Чисто би поскочила од радости!
МИЛИЋКА: Чисто би запјевала од весеља!
СТЕВИЋКА: То је дивота, пријо! (Загрли Милићку!)
МИЛИЋКА: То је красота, пријо! (Загрли Стевићку!)
СТЕВИЋКА: Замисли само кад овђе дође...
МИЛИЋКА (упада): Па кад нас затече...
СТЕВИЋКА: И он ће се обрадовати!
МИЛИЋКА: Мора се обрадовати!
СТЕВИЋКА: Није шала, само кад угледа моју Драгу...
МИЛИЋКА: Па кад види моју Наду.
СТЕВИЋКА: Ја знам да ће бити очаран!
МИЛИЋКА: Полудиће од заноса!
СТЕВИЋКА: Каква срећа, пријо! (Загрли Милићку!)
МИЛИЋКА: Какво изненађење, пријо? (Загрли Стевићку!)
СТЕВИЋКА: Нисам могла ни замислити мојој драги бољу прилику...
МИЛИЋКА: Ни ја мојој Нади...
СТЕВИЋКА: Замисли само: Драга велика госпођа!
МИЛИЋКА: Замисли само: Нада сучевица!
СТЕВИЋКА (отежући, зачуђено): Та... ваљда не мислиш ти све тако...
МИЛИЋКА: Шта? Како?
СТЕВИЋКА: Та не може судац имати двије жене...
МИЛИЋКА. Ја то нисам казала.
СТЕВИЋКА: Али ти рече за Наду, да...
МИЛИЋКА (упада): Да ће постати сучевица... А и ти си то рекла за Драгу...
СТЕВИЋКА: Па то ја и сада велим. Знаш, Драга је онако...
МИЛИЋКА (упада): Шта? Зар боља од моје Наде? То не може бити!... Од моје Наде иико бољи нема!
СТЕВИЋКА: Ти мислиш тако, али ја велим, да нико бољи нема од Драге...
МИЛИЋКА: Али, пријо, Нада је мало паметнија па... и љепша...
СТЕВИЋКА: Шта? Она љепша од Драге?... Она паметнија! ... Та шалиш ли се ти, пријо! ...
МИЛИЋКА: Не шалим се богме, него је баш тако! Како дивно Нада зна да пјева, па све... све.. .
СТЕВИЋКА: Али Драга зна боље шити и кувати...
МИЛИЋКА: Ко? Зар Драга?
СТЕВИЋКА: Наравно; није Нада...
МИЛИЋКА (љутито): То није истина!
СТЕВИЋКА (пакосно): Дакле ја лажем?...
МИЛИЋКА (као прије): Не говориш истину, а то је свеједно... Ти треба да знаш да цјелокупна Драга не вриједи малога прста Надина...
СТЕВИЋКА (отегне): Шта?
МИЛИЋКА: Драга је лијена.
СТЕВИЋКА: Али коме то збориш?
МИЛИЋКА: Никоме него теби.
СТЕВИЋКА (жестоко): Моја Драга лијена?
МИЛИЋКА: Као трутина.
СТЕВИЋКА (разјарена): Ух, ух, ух, пући ћу од љутине! Ух, та, та... та ти барем немаш никоме ништа да кажеш... ти корњачо...
МИЛИЋКА (плане): Ко корњача?
СТЕВИЋКА: Нико други него ти!
МИЛИЋКА: И то мени кажеш?
СТЕВИЋКА: Никоме него теби...
МИЛИЋКА (разјарена): Ух, ух, помамићу се! ... (Полете једна против друге). Очи ћу ти извадити!
СТЕВИЋКА (као и она): Језик ћу ти ишчупати!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.