Политичка прошлост Хрвата 4
| ←< 3. глава | ПОЛИТИЧКА ПРОШЛОСТ ХРВАТА Писац: Васо Чубриловић |
5. глава >→ |
Настављајући рад својих претходника Томислав је довео до врхунца моћи државу Трпимировића. И опет велики историски догађаји суседних земаља делују на историју хрватског народа. Византија је после смрти Василија I, Македонског, поновно ослабила на мору и на копну. Бугарска Симеона Великог тежи да је истисне са Балкана па пружа руку и за самим Цариградом. Венеција је толико немоћна да мора да плаћа неку врсту годишњег данка хрватском кнезу само да држи на узди неретљанске гусаре. И Немачка слаби растрзана унутрашњим борбама за време последњих Карловића. Долазак Мађара у Панонску Низију ипак је највећи догађај у историји средњег Подунавља и Хрвата онога времена.
Мађари су народ, настао укрштањем угрофинских и турско-татарских племена. Крећући се степама јужне Русије овај ратнички и коњички народ стигао је у другој половини IX века у равнице измећу Дњепра и Дунава. Из тог склоништа пљачкашких, степских народа, одакле се ишло на походе на Балкан и у Средњу Европу и Мађари проваљују пљачке ради у суседне земље. Као византиски савезници нападају они на Бугарску, а на позив неопрезног немачког цара Велику Моравску. Симеон Велики натура им на врат Печенеге са истока и притешњени са две стране, од Бугара и Печенега, они измичу под воћством Арпадовим преко Карпата у Панонску Низију. На старим табориштима Хуна и Авара и Мађари разапињу 896 у степама око реке Тисе своје шаторе.
Доласком Мађара из темеља су се изменили односи снага у средњем Подунављу и дат други правац историји Средње и Југоисточне Европе. У непрегледну словенску масу, што се за време сеобе народа разлила од Балтичког до Јадранског и Егејског мора, забио се мађарски клин одвајајући Западне Словене од Јужних. Панонска Низија која је пружала све геополитичке услове за стварање једне велике словенске културне и државне заједнице, како се била почела стварати у првој половини VII века за време Самово политички, а за Ћирила и Методија у IX веку културно, биће од сад основа једном расно и културно страном народу за разбијање њиховог политичког и културног јединства. Истина, појава једне ратничке државе у равницама око Тисе и Дунава зауставила је продирање Немаца у том правцу за читав низ векова, али ни та чињеница не може докнадити Словенима кидање географског јединства са свим његовим могућностима.
Посебице је била за Хрвате од великог значаја појава нове државе у њихову суседству. Господујући Панонском Низијом до Драве, Мађари су још у почетку тежили да завладају и Панонском Хрватском. То је имало за последицу да је Панонска Хрватска потражила помоћ од Далматинске Хрватске, Томислав ју је пружио, одбранио границу на Драви и припојио Панонску Хрватску својој држави. Тако се као одговор на појаву Мађара у Панонској Низији први пут уједињују Далматинска и Панонска Хрватска и ствара хрватска држава.
Упоредо са ратовима противу Мађара вођена је и борба са Бугарском Симеона Великог. Као савезник Византије и Србије Томислав је неколико пута ратовао са Бугарском или помажући рашке велике жупане или сам ратујући. Византија му је из захвалности дала на управу далматинске градове, тако се први пут хрватско залеђе налази под истом управом са латинским приморјем. Видећемо какав ће културно-политички значај ово имати за историју Хрвата. У борби са Бугарском Томислав је проширио свој утицај и на суседне области у унутрашњости наших земаља. Хумски кнез Михаило Вишевић био му је сусед и пријатељ, Рашка је стојала под његовим утицајем.
Константин Порфирогенит, визаитиски цар, каже за Томислава да је имао војску од 160.000 пешака и коњаника и 80 великих а стотину малих лађа на мору. Да окруни своје успехе, Томислав се 925 прогласи хрватским краљем. Три године после тога он је умро. Био је први хрватски краљ, творац хрватског државног јединства и идеје велике националне државе. Иако је моћ његовог краљевства била релативно кратког века, успомена на њега сачуваће се кроз векове у хрватском народу и давати главну храну надама и стремљењима читавих поколења све до данас.