[Подиже се Михат у хајдуке]
Подиже се Михат у хајдуке
Од зулума бег' Пилиповића,
Крива суда аге Атлагића.
Девет дана по гори ходио
Да ниј' јунак ни јио ни пио, 5
Храница му ј' зелена травица,
А водица на трави росица.
Моли Михат Бога великога
Да му Бог да [до] четири друга:
Од врх поља Врховљанин Јурја, 10
Од дно поља до два колунџије
И малога од Косова Раду.
Када се је дружба састанула,
А говори Михате хајдуче:
„Ај, дружино, драга братјо моја, 15
Гди су здавни дворе неробљене?”
Вели мали од Косова Рада:
„Ај, мој ујче, Михате хајдуче,
У никога Алџије војводе,
Његове су дворе неробљене!” 20
А говори Михате хајдуче:
„Ход'мо тамо, драга братјо моја!
Кад су дошли двору Алџијину,
Тад Алџије дома не бијаше,
Веће сама љуби Алџијина. 25
Говори јој Михате хајдуче:
„Отвор' дворе, љуби Алџијина,
Зач ако их отворити нећеш,
Љубит те те сва редом дружина,
А најпрви Михате хајдуче!” 30
Она им је дворе отворила,
Говори јој Михате хајдуче:
„Бора теби, љуби Алџијина,
Кади ти је благо Алџијино
И његова диван-кабаница?” 35
Она им је јадна говорила:
„Хо'те гори на горње пенџере,
Најти ћете благо Алџијино
И његову диван-кабаницу,
И уз благо било рухо моје — 40
Немој ми се у њега тицати
Зач је моја за удат дивојка!”
Они иду на горње пенџере,
Узели су благо Алџијино.
Ал огрне Михате хајдуче 45
Алџијину диван-кабаницу,
И говори љуби Алџијиној:
„Бора теби, љуби Алџијина,
Стоји л' боље диван-кабаница
Али мени ал Алџији твому?” 50
Она му је јадна говорила:
„Стоји теби, јере је на теби,
Ал да видиш ти Алџију мога,
Не биш се га могал нагледати!”
А он јој је јунак говорио: 55
„Збогом остај, љуби Алџијина,
Ту си стекла и другу ћеш стећи,
А ја не знам стећи, нег’ растећи!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
