Пијеро Музувијер3/4
| ←Шена трећа | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
ВИЦЕ: Што правиш, Николето? Осветио ми се ноћас они стари пас; мало ме није убио онијем пистолам! Ма како врашки ти си био заспо?
НИКОЛЕТО: Онако! сан ме био приварио.
ВИЦЕ: Жудим знат је ли нас позно, ер бисмо били руинани [пропали]. ,
НИКОЛЕТО: Ево нам Мандалијена одовудар; она ће нам per appunto [потанко] све приповиђет.
ВИЦЕ: Манде, браче! а прем те жудијах за знати од тебе што се чини, како ли си с госпаром пасала.
МАНДАЛИЈЕНА: Назбиљ, Вице, срећа ме веома помогла, ер је цијенио госпар да ја ништа не знам да сте ви били, нег је цијенио да сам спала, бивши му дала тако разумјет.
ВИЦЕ: Да је ли нас позно? што ли је цијенио, зашто смо били у кући?
МАНДАЛИЈЕНА: Није вас позно, него је цијенио да су били лупежи. Ма добро си ти ш њим пасо! биједна, тресла сам се ко прут, кад сам чула ону спараванцу.
ВИЦЕ: Све је на добро прошло! — Видиш, Николето, ништа друго не жалим нег ону карубину и они пар пистола што ти су дигли ноћаске. — О, Мандалијена, ако ти их баста лахнут и вратит ми их, учинићеш ми велик пјачер.
МАНДАЛИЈЕНА: Јаох мени, Вице драги, немој ме у то интригават! то је он нјегдје затворио и не зиам дје. Ма сам се одвеће с тобом одоцнила; послали ме су да им ово воде донесем — биће ми скандала!
ВИЦЕ: Гувернај се [равнај се]. — Николето, ход’мо веће; од потребе ми је Михоча наћи, да ми рисолва [одлучи] подписат ону скритуру, ер сам се веће рисолво женит.
НИКОЛЕТО: Ход’мо; то ћеш толико спаметно учинит. (На уру му их десет скурива!)
Референце
уреди
