Пијеро Музувијер1/9
| ←Шена осма | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена девета |
Шена десета→ |
ЏИВА: Ходи тамо! тако се твоји пари [људи једнаки] скјаришкавају. —
ТРИЈЕСКАЛО: Добар ти дан, душице! јаох, лијепа ти ми си! нути јој обрашчића — парају два бубрешчића! срце ми се најежило! Што ми ти је то што се рабијаш?
ЏИВА: На вјеру им нећу секрета [потајна] бити, мој Тријеско, мој стари аманте. Гдје сам те видјела, сва сам се у љубав обратила; цијећ горуште, љуби, вјере, ку ти носим изван мјере, затравио си срце моје, — кад ћеш доћи у моје крило?
ТРИЈЕСКАЛО: У тве крило кад ме примиш, ноћна вило! Ма ми реци, кому то нећеш бити секрета? једа ме ћеш оповиђет да сам намуран на тебе?
ЏИВА: Нећу, џиљу [љиљане] мој румени! Оно сам говорила од оној лисубети, мојој госпођи Луцији, у које доходи сваки вечер, приобучен ко тржница с кошем на глави, они Кола Пуљиз mangiagatto [што једе мачке].
ТРИЈЕСКАЛО (у себи сам): (Мучи, и ова ће ваљати за мога госпара!) Да који јој сењo учини и на колико ура дође?
ЏИВА: Доходи на четири уре. Ма му сам малоприје њешто слагала; ријети ћу му посли да дође на пет ура; и његов је сењо што му Митар мафатур заудара и заканта, а њега обуче у класкун.
ТРИЈЕСКАЛО: Џиве, не могу веће с тобом стати, ер носим госпару ове фументе; посли ћемо се виђети.
ЏИВА: Мој Тријеско, пођи збогом! да ти сам у милости, браче мили!
Референце
уреди
