Пијеро Музувијер1/12
| ←Шена једанеста | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена дванаеста |
Шена тринеста→ |
СИМО: Viva [живио] Паско барбијер! viva per mare e per terra [ж. по мору и по суху]! оне ми је маледете [проклете] синигле ко језиком полизо и учинио да сам здрав како тић. E per vita mia чујем се садар веома вигорoз [крепак] и стекo сам апетит; и гдје сам се рифранко [опоравио] и стеко le pristine forze [првашњу снагу], рефаћу вечерас и љубав.
ТРИЈЕСКАЛО: Врло ти хвалиш тега Паска! оно ти је њеки барбијер, да простиш, само за сервицијале [уштрцаје] чинит.
СИМО: Иди, фрфанте! оно је мој човјек; ја знам којијех је он валентијех [лијепих] кура учинио. — Ах? љубави, што ћеш од мене стара овакога? што ме мориш?
ТРИЈЕСКАЛО: А, госиару, штото би? пара кукуријекаш! о чем вачелаш? што ти је?
СИМО: А, Тријеско, Тријеско! љувени ми је лук у скини! жалостан, намуран сам како пас, а ти знаш на кога — не могу ти изговарат од велике тенереце [њежности].
ТРИЈЕСКАЛО: И не изговарај ми ништа — знам је веома добро: то је Луција Франа Лопиже пећника.
СИМО: Јес, она кушка, она ме мори, она ме у робству држи; до бих по факултати, да могу отит у ње.
ТРИЈЕСКАЛО: Дај мени један добар чмар скухан на начин кучате — чини[т] ти ћу да довечер на тега коња узјашеш.
СИМО: Како ме ти то мож интродукат? ти знаш веома добро да ја нијесам штедио ииједне спендзе и ставио сам се a gran pericoli di vita [у велику опасност за живот], и нигда нијесим мого аканцат да ме добријем оком погледа. Ма кад би ти то бастало интригат [замрсити], мјесец дана di continuo [непрестано] читаћу те чмарима.
ТРИЈЕСКАЛО: Да кад је то тако, слушај! Малоприје Џива, слуга Луцијина, повиђела ми је како доходи у Луције Кола Пуљиз приооучен ко тржница с кошем на глави, и за сењо Митар му мафатур њеку канцону [пјесму| издаљега под клашун заканта, коју ја добро умијем. Зато, ако ти баста, приобуци се ко жена, а ја ти ћу за сењо заударати и закантати и хаљине провижати; само да си човјек ово учинити и да прије њега дођемо на посту [мјесто] на четири уре.
СИМО: Cazzo, мислим и мислим: једно зло — друго горе! а трпјет ове муке љувене најгоре је! ваља ставит главу у торбу — што би, да би! учинићу све, засве је ствар псриколоза [опасна], једа добро изиде! Нека ти речем, Тријескало: донијећу са мном доста динара и свакијех галантарија [финих ствари], ако до које буде тер би Луција хтјела викат али се Франо пробудио, нека их могу замитит; динари су потента [врло јакај ствар и чине миракула [чудеса].
ТРИЈЕСКАЛО: Спаметно си промислио; динари су најјаче оружје! Отићу ја сад заимат хаљине у Катарине Гргове, моје пријатељице, а ти се утолико пођи прошетај до Плаце.
СИМО: Fattevi valer [буди ваљан], и кад то оправпш, јави ми се.
Референце
уреди
