Пандури

0001 Подиже се Мехмед-капетане
0002 од Никшићах крваве крајине
0003 и отиде на Босну везиру,
0004 собом води четрнаест другах.
0005 Кад везиру на чаршију дође,
0006 пољуби му руку и кољено
0007 и његово четрнаест другах,
0008 измакли се, стали спрема њему,
0009 роне сузе низ бијела лица,
0010 па их пита босански везире:
0011 "Што је вама, моје вјерне слуге,
0012 те роните сузе низ образе,
0013 да нијесу Црногорци вама
0014 уграбили града Оногошта?"
0015 Сви су Турци овако зборили:
0016 "Наш честити цареви већиле!
0017 Још ни града нијесу узели
0018 али наше се благо узеше,
0019 бијеле нам плијенише овце,
0020 разбише ни по друму трговце,
0021 одагнаше коње и волове,
0022 раскопаше госпоцке дворове,
0023 развалише од града бедеме,
0024 ја их гледам, гледат их не могу,
0025 но пријетим да ћу купит војску;
0026 аман, везир’, за царево здравље,
0027 купи војску ал’ ми дај пандуре,
0028 ал’ оставих на крајину Никша."
0029 А кад везир њега разумио,
0030 он окупи пет стотин’ пандурах
0031 па их даде Мехмед-капетану.
0032 То зачуше млади Црногорци,
0033 да је Мехмед скупио пандуре,
0034 да их води Никшу на крајину,
0035 пак се скупе пет стотинах другах
0036 и узеше лахке брашњенике
0037 те пођоше у равне Рудине (поље),
0038 западоше у лист и у траву,
0039 ту за два дни причекаше Турке;
0040 а кад трећи био око подне,
0041 док ал’ иду никшицки пандури
0042 и пред њима Мехмед-капетане,
0043 луде пију, у тамбуре бију
0044 и пјевају пјесне свакојаке.
0045 Али виче један иза гласа:
0046 "Је л’ у гору каква Црногорца,
0047 излаз’, гледај самсвоје катиле,
0048 не смијете садар, страшивице,
0049 а ја сам бих десет вас ћерао!"
0050 Оно зачу Милутинов Симо,
0051 силно момче, како но Чевљанче,
0052 од образа ужди ђевердара
0053 те Алију добро погодио,
0054 ни земља га жива не дочека.
0055 Викну Симо још из грла свога:
0056 "Чу ли, Але, што си запјевао?"
0057 Тад пукоше пет стотин’ пушаках,
0058 а убише стотину тураках,
0059 па дугачке пушке побачише,
0060 а пламене ноже повадише,
0061 сви у Турке јуриш учинише,
0062 поклаше се по гори зеленој
0063 од по дневи до мрклога мрака.
0064 Ту Тураках двјеста погинуло,
0065 а двјеста их ране допануло
0066 а од Црне Горе погинуло
0067 седамнаест добријех јунаках
0068 каквијех се сваки дан не рађа,
0069 и шест других ране допануло,
0070 ал’ утече Мехмед-капетане,
0071 с мало друштва а су млого јада.
0072 Црногорци, ваздашњи јунаци,
0073 шићар добар и тад’ шићарише,
0074 наузеше свијетла оружја
0075 и лијепа турачког од’јела,
0076 и добријех коњах босанскијех,
0077 вратише се дома на поштење.
0078 Ал’ то чуо Муртатин-везире
0079 па увати Мехмед-капетана
0080 су његово четрнаест грађанах
0081 и свијема окинуо главе,
0082 јера од њих који не погибе,
0083 нејмала га кућа ни кадуна.