Ој источе...
Ој источе, ој румени,
Ситним звјездам' накићени,
Сјајном зором загрљени,
Ој, дивно ли сјаш!
Ој, дивно ли рајске горе
Божанствене свете даре
Испод крила развијаш!
Са тебе нам најпре сине
Златно сунце, па се вине
У недоглед, у даљине,
Ширећ свијету загрљај,
Пружајућ нам мило свима
са врелијем пољупцима
Ружичасти онај сјај.
Још нам тихим гласом збори.
"Нека свако добро твори,
Нек се труди, нек се мори,
Та љеност је срам;
Презири је Српче свако,
Буди крепко, буди јако,
Буди живи плам!"
Ој источе, ој румени,
Звјездицама накићени,
Свијетлом зором загрљени,
Та дивно ли сјаш!
Ти са лучом зрака твога
Силу мрака немилнога
Једним махом отимаш.