* * *
Особити болесник
Ја се попе на Вршачке планине,
Те угледа Бечкеречке равнине,
Гди јелени с кошутама пландују,
Млади момци с дјевојкама играју;
Ја се маши у свилене џепове, 5
Те извади из џепова стрелицу,
Да устрелим код јелена кошуту,
Не погоди код јелена кошуту,
Већ устрели под прстеном девојку,
Дадоше ми тог болника да лечим; 10
Ја му шаљем с мора смокве да једе,
А он не ће с мора смокве да једе;
Ја му шаљем шећер-шербе да пије,
А он не ће шећер-шербе да пије;
Већ он оће с једне руке на другу.[1] 15
|
|
Референце
- ↑ Мјесто осе последње врсте једни и овако пјевају: "Веће оће медна уста да љуби.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 366-367.
