* * *
Нећу дара но тебе
О ђевојко, моја дилбагио!
Од кад сам те себи намјенио,
Свака ми је добра срећа била,
Седам пута на пут сам ходио,
Ни једном те њесам даровао. 5
Моли Бога, драга душо моја!
Да ти здраво с овог пута дођем,
Лијепо ћу тебе даровати:
Јал' ти драго, коња нејахана,
Јал' ти драго, небројено благо. 10
Ђевојка је момку бесједила:
„Њесам паша, што ће мене робље?
„Ни баздрђан, што ће мени благо?
„Ни делија, да ја коња јашем:
„Но ако ме мислиш узимати, 15
„Недај мене с мајком зимовати,
„Ни код браће љето љетовати,
„Јер је мене корба додијала
„Од мог' оца као од очуха,
„Од матере као од маћехе, 20
„Од млађега брата и сестрице:
„„Удаји се, наша секо драга!
„„Врснице се твоје поудаше,
„„Поудаше, порода имаше,
„„А врсницитвоји поженише, 25
„„Поженише, порода имаше.““
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 124-125.
