Немој, мене, Лазо

* * *

Немој, мене, Лазо...

Расла ми, расла, титра и наранџа,
Хеј, покрај л’јепа двора Лазина.
Отуд иде Лазо, носи бич у руци,
Хоће своју љубу њиме да бије.
Немој мене, Лазо, моје сунце јарко, 5
Немој мене бити јако, мој Лазаре.
Што ће наше чедо мало, хеј, заспало!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

Извор

Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 63-64.