Невјера љубе Грујичине
0001 Пошетале три турске делије
0002 Испод двора Новаков Грујице,
0003 Но их гледа Јела Грујичина,
0004 Па Турцима ријеч бесједила:
0005 „Хајте овамо, три турске делије,
0006 Да пијете вина црвенога!”
0007 Но ју једно Туре говорило:
0008 „Прој се, Јело, Грујичина љубо,
0009 Не смијемо минут’ овудије
0010 Од Грујице, господара твора,
0011 А некмоли вино да пијемо!”
0012 Тад је млада Турке слободила:
0013 „Не бојте се, три турске делије,
0014 Мене дома господара нема,
0015 Ного ево дана пет неђеља
0016 Отиша је далеко у хајдуке”.
0017 Таде Турци хојдоше на кулу,
0018 А на авлију стражу поставише.
0019 Е их бјеше димно дочекала:
0020 Вино пију, а лице ју љубе.
0021 Мало било, ништа не стануло,
0022 Али с вратах стража говорила:
0023 „Бјежи, Јело, зло јутро ти било,
0024 Ево Грујо из хајдуках дође!”
0025 Но се таде Турци препадоше,
0026 Затвори их Јела у одају,
0027 Па изљезе, те срете господара,
0028 Прифати му свијетло оружје,
0029 Па му даје вино и ракију.
0030 Грујица је трудан и уморан,
0031 Од труда га санак уфатио;
0032 Јела је Турке изводила
0033 И спутила свога господара.
0034 Кад се Грујо од сна разабрао,
0035 Ћаше се дић’, ного не могаше.
0036 А Турци му благо покупише,
0037 Па кренуше Јелу и Грујицу;
0038 Но остаде Ђоко, чедо лудо,
0039 А Грујица богом куми Турке:
0040 „Поврни се један на дворове,
0041 Донес’те ми Ђока, чедо лудо,
0042 Бачите га мене на плећима
0043 Да не пишти на дворове само!”
0044 Но су Турци на Бога гледали,
0045 Донесоше Ђока Грујичина
0046 И бачише га њему на плећима.
0047 Отидоше зеленом планином,
0048 Па су у хлад Турци починули,
0049 Вино пију, а Јелу љубјаху.
0050 Па је Турке санак преварио,
0051 Преко Јеле пребачили руке.
0052 Но Грујица чедо прекорио:
0053 „О ти, Ђоко, од курве копиле,
0054 Да приличеш Новаков Грујици,
0055 Би се увио у криоце мајци,
0056 Уграбио ножић од појаса,
0057 Ти би мене коноп прекинуо,
0058 Ја бих, Ђоко, Турке погубио!”
0059 Но дијете изједе срамота,
0060 Украде ју ножић од појаса.
0061 Грујица му руке наредио,
0062 Стаде д’јете кидат’ по конопцу,
0063 Но ђетиња нелагодна рука─
0064 Од лудости коноп не згађе,
0065 Но Грујицу по бијелој руци.
0066 Кад дијете крвцу угледало,
0067 Ста га цика ка змију љуту:
0068 „Куку мене, заклах те, Грујица!”
0069 Грујица му ријеч говорио:
0070 „Ава’, Ђоко синко, не живио!
0071 Ако нећеш ти, а ’но те Турци,
0072 Удри боље, опале ти обје!”
0073 Дијете му коноп прекинуло─
0074 Таде виђи бруку од Тураках:
0075 Кад се Грујо руку дофатио,
0076 Једноме је сабљу дофатио,
0077 Посијече три турске делије,
0078 И Јели је руке окинуо,
0079 Окиде ју ноге по кољенах,
0080 Отиде здраво на дворове.
0081 То је било кад се чинило.
