Најбољи љубавник - Гијом IX Аквитански
| Најбољи љубавник Писац: Гијом IX Аквитански |
Написаћу песму док сним
и ходим под сунцем тим.
Дама има с језиком злим,
њих знам ја:
њих срцима што витешким
задају зла.
Дама чини смртни грех
витезу часном кратећ век
а којој монах ил' поп је лек
луда је ту;
спржити треба уз суд прек
угарком њу!
Оверњом из Лимузена
ходих сам и као сена:
сретох жену шјор Гарена
и Бернарову;
поздравише ме тог трена
по њихову.
Једна ми тад слог по слог:
„О хаџијо чувао те Бог;
види се да си отмен род
то мој је суд
ал' видимо сред света тог
многи је луд.“
Чујте какво би ми слово:
не рекох ни оно ни ово
нисам ништа друго сков'о
до одзив знан:
„Бабариол бабариол
бабаријан!“
Тад Агнес ермеси овлаш:
„Таквог тражиле смо баш.
Сестро нек буде гост наш
јер скроз је нем
и мало приглуп, да то знаш,
тврдити смем.“
Једна ме под вел узе већ
смести ме у собу уз пећ.
Беше ми лепо морам рећ
уз цура пар
и ја се грејах мотрећ све
ћумура жар.
Друга ми петла сласног да
знајте би већи него два
а одсутна послуга сва
само нас троје;
папрен би сос и вино с дна
и хлеб од проје.
„Сестро ово лукав је створ
и од нас он крије свој збор:
нек ступи мачор у наш двор
јер сад је час:
да збори неће бити спор
лаже ли нас.“
Сестра Агнеса оде по звер
и грд мачор уђе кроз двер
кад му видех брке и реп
обли ме зној
готово прав изгубих смер
и понос свој.
Пошто се сврши гозбе рок
свукох се следећ њихов ток;
с леђа ми мачка ставише тог
зла и клета;
једна га пусти низ мој бок
све до пета.
Повуче за реп у доба то
мачка што ме огреба зло:
рана ми задаше тад сто
и још више;
ал' мучење сам подн'о сво
не може тише.
„Сестро“ Агнеса Ермесини
„нем је чини се све мени;
сестро купка нек се пени
док је у њој.“
Осам и више дана пребдих
у пећи тој.
Узех њих како ћете чут:
сто осамдесет осам пут
да скоро сломих опут крут
и сваки крак
а јад свој не знам рећи ту
тако би јак.
Јад свој вам не знам рећи ту
тако би јак.
Извор
уреди- Трубадури - извор, превод, предговор и тумачења Коља Мићевић - Београд, Интерпрес, 2009.