Моји дани...

Моји дани...  (1865)  Писац: Исидор Ћирић

Моји дани, ви љубавни дани,
Ала сте ми чудно изшарани!
Час вам срећа позлатила крила,
Час вас туга у црно завила.
Каткад вама до два сунца сјају,
А каткад вам оба понестају,
Сада мислим, е ћу у рај прнут’
Сат се опет на дно пакла врнут’!
Ка’ пролеђе, кад се с мразом бије,
— Ко ће добит’ ко погинут’ прије —
Тако и ви, ој љубавни дани,
Гоните се по кршни мегдани.
Утећи ће зима са пољане,
А красно ће лето да остане,
Ал’ хоћете л’, ви љубавни дани,
Остат’ кадгод срећом обасјани?!

Извор

1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 30, стр. 371.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Исидор Ћирић, умро 1893, пре 131 година.