Моравички епитафи: Рокци

Моравички епитафи: Рокци су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Рокци (Општина Ивањица).

Споменик Јекићима – Обраду (†1915) и Радоици (†1915) (Палибрчки гроб)

Ој путниче мили роде ти не жали труда свога

те прочитај овај спомен изгинулих ратника,

миле браће Јекића.

ОБРАД ЈЕКИЋ из Медовина

војник I чет. I бат. III поз.

који у 45. год.

погибе у Лозници код Чачка 10. октомбра 1915. год.

II-ги

РАДОИЦА ЈЕКИЋ

војник I ч. I поз. који у 30- ој год.

Погибе код Младеновца 11-ог октомбра 1915. год.

Бог да им душу прости.

Спомен подигоше им супруга Зорка мужу и ђеверу,

синови Миломир Светомир Велимир Милутин

Милорад Милован Никола.

Споменик браћи Луковић – Вукоману (†1915) и Миљку (†1915) (Палибрчки гроб)

Спомен ВУКОМАНА ЛУКОВИЋА

из села Равне Горе општина Ковиљска.

Умро у 20-ој години у Нишу.

Градски топџија од 1914-1915. год.

Овај спомен диже

отац Јовић Луковић

и сестра Тијана.

МИЉКО брат Вукоманов

војник IV-ти кадровачки пук

погино на Вишеграду 1915. год. у 22. стар.

Бог да и прости.

Овај спомен диже

отац Јовић Луковић

и сестра Тијана.

Споменик браћи Радоњић – Јеремији (†1908) и Тадији (†1918) (Палибрчки гроб)

Спомен умрлих ратника

синови Александра РАДОЊИЋА из Даића.

ЈЕРЕМИЈЕ

кои је умро у Београду као жандарм 1908. год.

и

ТАДИЈА

који је погинуо као каплар руковаоц машинке пушке

II чете I бат. 4-ог п. пука

код Крагујевца 12-ог октомбра 1918. год.

при гоњењу непријатеља и ослобођењу Србије.

Спомен им подиже отац Александар и мати Тодора.

Споменик браћи Ковачевић – Арсенију (†1914) и Владимиру (†1914) (Палибрчки гроб)

Ој путниче умољено стани овде

и прочитај овај спомен кои показује храброг борца

АРСЕНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Равне Горе

вој. 3. ч. I бат. III прекоб. п. I позива

поживе 28. г.

а погибе 8 (...) 1914. г. на положају Костајнику,

за слободу и једивство Срба, Хрвата и Словена.

Овај спомен подиже брат Радосав, мајка Стојка.

Ој путниче стани и прочитај спомен показује борца

ВЛАДИМИРА КОВАЧЕВИЋА из Равне Горе

вој. 2. ч. I бат. IV кадрова. пука I поз.

погину 15. ав. 1914. г.

у 24. г. свог живота на положају Цигли за отаџбину.

Бог да и прости.

Спомен подиже брат Радосав мајка Стојка.

Споменик браћи Ристић – Живојину (†1916) и Дмитру (†1916) (Палибрчки гроб)

Спомен браће РИСТИЋА

ЖИВОЈИН

погинуо на Кајмачалану 1916. год. Европског рата

у 22. години живота свога.

Ој свијету лијепи цвету за мало год.

ДМИТАР

он погинуо на бојном пољу у рату са Бугарима 1913. год.

каплар II чете III батаљон IV п. пука

+ у 23-ој год. своје младости.

Бог да им душу прости.

Овај спомен подигоше мајка ожалошћена Бојана

стриц Мојсо и Ранко Марковић из Косовице.

Споменик браћи Златић – Вукоману (†191?) и Шћепану (†191?) (Палибрчки гроб)

Спомен браће ЗЛАТИЋА

Вукомана и Шћепана из Ерчега

који положише своје животе на одар отаџбине

за ослобођење нашег троименог народа

а далеко од своје родбине.

ВУКОМАН у 26. г. као болничар

а ШЋЕПАН у 21. г.

Бог да им душу прости.

Спомен сподижу им ожалошћени

отац Јово мајка Стана

жена Ката син Вукић

и жена Магда и кћи Добринка.

Споменик браћи Луковић – Радовану (†1915), Светозару (†191?) и Војиславу (†1915) (Палибрчки гроб)

Спомен браће

Радована, Светозара и Војислава ЛУКОВИЋА из Глеђице.

Ој путниче мили роде ти прочитај вечни спомен 4. Пука

РАДОВАН

поживи 44. год.

погинуо у борби на Космају 9. 10. 1915. год.

СВЕТОЗАР

живи 26. год.

умре у Неготину у болници као рањен

ВОЈИСЛАВ

живи 20. год.

погину у борби на Космају 1915. год.

Бог да им душу прости. Слава да им живи.

Овај спомен подигоше ожалошћени отац Мијаило,

брат Микаило мајка Крстина

синовац Мијодраг и остала фамилија.

Споменик Рајку Ђоковићу (†1914) (Палибрчки гроб)

Мој премили српски роде умољено стани овде

и прочитај овај тужни спомен

покојника РАЈКА ЂОКОВИЋА из Ерчега

кои је храбро учествово у ратовима

војник 1-ве ч. 1-ве батал 4-ог пука 2-гог позива

борећи се за отаџбину

погибе на Курјачици 5-ог септембра 1914. год.

Нигда непрежаљено.

Овај спомен сподиже супруга Перса

и синовци Бошко и Андрија

браћа Ђоковићи.

Споменик браћи Јовановић – Јовану (†1915) и Божу (†1915) (Палибрчки гроб)

Ево страна споменика дичних војника

ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА

војник II ч. I батаљона 4. пук. 3. позив

погибе за отаџбину борећи се 26. окт. 1915. год.

више Чачка у Лозници живи 45. год.

БОЖО ЈОВАНОВИЋ

живи 21. год.

а у рату пропаде и младос изгуби.

Умро - I - 1915. год. у Младеновцу.

Пук Хајдук Вељка.

Бог да и прости.

Спомен диже мајка Перуника брат Веселин.

Споменик браћи Кнежевић-Парезановић – Луки (†1914) и Велимиру (†1916) (Палибрчки гроб)

Браћа Кнежевићи-Парезановићи

Лука и Велимир из Братљева

војника изгинулих у Европском рату и то

ЛУКА

на Мачкову Камену 9-ог сеп. 1914. год.

а

ВЕЛИМИР

у свои 24 г.

на Кајмакчалану 12. августа 1916. год.

у најлепшем цвету своје младости.

Лука у 30 год. оставиши своје миле и драге

да за њима вечито тугују и жале

а нараштаји да им свеће пале,

јер смрћу њиховом победу добисмо

и Велику Србију створисмо.

Бог да им душу прости.

Овај спомен подигоше мајка Анђелија

браћа Милан Милош Вељко

сестре Милунка Јања и Боса.

Споменик Светолику Гавриловићу (†1914) (Палибрчки гроб)

СВЕТОЛИК

син Тијосава Гавриловића

поживијо 18 год.

а умре 6-ог децембра 1914. год.

као војник I чете 3. бат. 13. пеш. пука

у Штипу где је и сахрањен.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му отац, мајка Перса

сестре Петра и Станојла.

Споменик браћи Миленковић – Гледу (†1915) и Саву (†1914) (Палибрчки гроб)

ГЛЕДО МИЛИНКОВИЋ из Глеђице

војник III чете III бат. 13. п. пука Хајдук Вељка

који поживи 20. год. своје младости

а умро у Штипу 22. II. 1915. г.

Бог да му душу прости.

Спомен сподигоше му отац Радоје мајка Милева

и браћа Стеван и Величко.

САВО МИЛИНКОВИЋ из Глеђице

војник I чете 1 - батаљона кадровачког пука

који поживи 22. год.

а погибе у борби са Аустријанцима 28. септембра 1914. год.

на положају Сенковићи близу горе Романије у Босни.

Ту је и сахрањен.

Слава му.

Спомен подигоше му стриц Радојко

брат Милорад ћер Милунка.

Споменик Ђорђу Главинићу (†1914) (Палибрчки гроб)

Спомен ЂОРЂА ГЛАВИНИЋА из села Рокци

који поживи 29. год.

а успусти своју намучену душу

после тешких мука и напора у минулим ратовима

а нарочито кроз Албанију прешавши је

достигао је до острва Вида

и ту је као жандарм. наредник при Дунав. дивизији 1-ог позива

разболе се и испусти своју душу 14. марта 1916. год.

на острву Виду борећи се за отаџбину

ди су прекобројним ратницима кости остале

и он са њима остави оца браћу да вечито тугују за њиме

који су били растурени на 4 стране,

не доживе да види ослобођење и уједињење СХС зашто је се и боријо.

Ђорђе бијо веран храбар војник а грађанству частан грађанин

стога му из почасти и заслуге подигоше овај спомен отац Периша

браћа Лука жанд. поручник Станимир каф. и Јездимир.

И кличемо слава му.

Споменик Светозару Ђорђевићу (†1915) (Палибрчки гроб)

Спомен СВЕТОЗАРА ЂОРЂЕВИЋА из Рокци

који поживи 45 г.

а умро на Дубу

као војни обвезник

III-ег позива 24. априла 1915. г.

Бог да му душу прости.

Спомен му сподижу

синови Велимир и Драгољуб

са осталом породицом.

Споменик браћи Љујић – Борисаву (†1927) и Јовану (†19??) (Палибрчки гроб)

Спомен БОРИСАВА ЉУЈИЋА

жандомериског наредника I класе I бригаде у Београду

који поживи 44. год.

а умро 20. 9. 1927. год.

и

ЈОВАНА

војника II поз. 4. п. пука

поживи 40. г.

Спомен подигоше им брат Тома

и Милован син Јованов.

Споменик Милану Спасовићу (†1879) (Палибрчки гроб)

Приђи ближе путниче

не зажали труда мало што ћеш стати и читати.

Слова ова показују вредног Срба овог

МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега

бивш. каплара и писара 1. пољске батерије

који се у рату 1876. и 1877. г.

за владе Књаза Милана Обрено.

против Турака храбро боријо

и у 22. години живота

у најлепшем цвету младости своје умро

у месту рођења свог 1. јануара 1879. год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста.

Писа и реза Миле Поповић Свештице.

Споменик Добросаву Ћурчићу (†1900) (Палибрчки гроб)

Спомен ДОБРОСАВА ЋУРЧИЋА из Глеђице.

Живе 21 г.

Умро 15. августа 1900. г.

као воиник сталног кадра у Пожеги.

Бог да му душу прости.

Спомен подижу отац Мијаило

брат Вукоман и Андрија.

Споменик Милети Пешићу (†1904) (Палибрчки гроб)

Спомен МИЛЕТЕ ПЕШИЋА из Медовина

вој(н)ика ста(лн)ог кадра пионирске чете

који је рођен 10. априла 1882. г.

а утопијо се 28. јуна 1904. год.

у Великој Морави у Ћуприји.

Овај спомен подиже му брат Петар

са браћом.

Споменик Антонију Јелићу (†1876) (Палибрчки гроб)

Овај биљег показује

АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега

бивши поднаредника пешачког

који је 3. године у Београду Књаза

и отечество своје усрдно и верио одслужијо

затим постављеног за водника треће чете

баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл(а)се

који у 25. год. живота

у најлепшем цвету младости своје

за Славу и слободу и независност Србије

јуначки борећи се против Турака

погибе у борби на Калипољу

24. јуниа 1876. год.

Бог да му душу прости.

Овај вјечни споменик

подигоше му браћа његова Филип и Радош.

Споменик браћи Љујић – Љубисаву (†1911) и Радисаву (†19??) (Палибрчки гроб)

Спомен браће Љујића из Ерчега.

ЉУБИСАВ

поживи 30. г.

а умро 12. III. 1911. год.

и

РАДИСАВ

(нечитко) Љујићи.

Спомен подигоше им брат Тома

и синовац Милован.

Споменик браћи Ковачевић – Арсенију (†1914) и Владимиру (†1914) (Палибрчки гроб)

Ој путниче умољено стани овде

и прочитај овај спомен кои показује храброг борца

АРСЕНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Равне Горе

вој. 3. ч. I бат. III прекоб. п. I позива

поживе 28. г.

а погибе 8 (...) 1914. г. на положају Костајнику,

за слободу и једивство Срба, Хрвата и Словена.

Овај спомен подиже брат Радосав, мајка Стојка.

Ој путниче стани и прочитај спомен показује борца

ВЛАДИМИРА КОВАЧЕВИЋА из Равне Горе

вој. 2. ч. I бат. IV кадрова. пука I поз.

погину 15. ав. 1914. г.

у 24. г. свог живота на положају Цигли за отаџбину.

Бог да и прости.

Спомен подиже брат Радосав мајка Стојка.

Споменик Ивану Јовановићу (†1914) (Палибрчки гроб)

Спомен ИВАНА ЈОВАНОВИЋА из Буткова

каплар 1-ог позива који поживи 26. г.

а погибе 27. новембра 1914. год.

на Ражњу код Ваљева

борећи се са Аустринском војском

за српску слободу у отаџбину.

Бог да му душу прости.

Спомен му подиже ожалошћена мајка Бојана

сестре (...)

Споменик Јездимиру Ристићу (†1914) (Палибрчки гроб)

Спомен ЈЕЗДИМИРА РИСТИЋА из Рокци

који погибе на Гучеву

у борби са Аустријанцима

у 25-ој г. свог живота

за отаџбину 1914. г.

Слава му.

Спомен подиже му мајка Јевђа

брат Радосав

зет Љубомир Главинић

и Јелка сестра.

Споменик Радовану Маринковићу (†1915) (Палибрчки гроб)

Овај спомен преставља

РАДОВАНА МАРИНКОВИЋА из Братљева

који поживи 45. год.

а умро 25-ог марта 1915. год.

у Дубу где је и сахрањен.

Бог да му душу прости.

Спомен му сподигоше отац Лука

и жена Драгица.

Споменик Петру Остојићу (†1916) (Палибрчки гроб)

Спомен ПЕТРА ОСТОЈИЋА

Поживи 21. год.

а погибе за отаџбину

3. новембра 1916. год.

у најлепше доба цвету.

Овај спомен подигоше

ожалошћени отац Обрад

мајка Ката

сестра Станимирка.

Споменик Милану Милинковићу (†1912) (Палибрчки гроб)

Спомен МИЛАНА МИЛИНКОВИЋА

бив. жандомериског каплара из Глеђице

кои поживи 28. год.

а умре у Београду 9-ог марта 1912. г. где је и сарањен.

Бог да му душу прости.

А у служби спроведе 7. година (нечитко)

што му узрок смрти беше

да му овди из велике жалости подижу овај спомен

отац Никола, мајка Гвозденија,

браћа Милосав, Милутин, Милош

и стриц Јеврем, братучед Недељко.

Споменик Светозару Остојићу (†1910) (Палибрчки гроб)

Спомен СВЕТОЗАРА ОСТОИЋА из Глеђице

доброг и признатог војника и жандара

кои поживе 25. година

а умро 17. фебруара 1910. год. у Београду.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подиже му ожалошћени отац

Милан Остоић.

Споменик Андрији Јелићу (†1910) (Палибрчки гроб)

Овај спомен показује непрежаљеног сина

односно брата

АНДРИЈЕ ЈЕЛИЋА из Ерчега

кои у 25. години

а у најлепшем цвету младости своје умре

25. септембра 1910. год.

Као финансиски стражар у Кладову где је и сахрањен.

Остави ожалошћену мајку и браћу.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му мајка Лепосава

и браћа Тома, Љубо и Велимир.

Споменик Луки Зарићу (†1912) (Зарићи, Гробине)

Спомен ЛУКЕ

сина бив. Милоја ЗАРИЋА

а посинак Милуна Зарића

из Рокци

бив. храброг Српског војника (...)

кои је поживијо 25. год.

а погинуо у борби на Куманову

за ослобођење своје браће Срба

11. октомбра 1912. год.

где је и сарањен

а овди му вамилија

подижу овај спомен

мајка Марина

стриц Милун

и браћа Никола, Дмитар и Симо.

Споменик Миловану Зарићу (†1914) (Зарићи, Гробине)

Спомен

МИЛОВАНА ЗАРИЋА

из Рокци

који поживи 50. г.

а умро 5. новембра 1914. г.

у Ваљеву

као војник последње одбране.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му

ожалошћена супруга Стамена

полубрат Млађен Даниловић.

Споменик Видоју Маричићу (†1915) (Маричићи)

Спомен

ВИДОЈА МАРИЧИЋА

из Рокци

кои поживи 42. год.

а погибе на Маљену

11. новембра 1915. г.

као војник 3-ег позива.

Овај споменик

подигоше му из поштовања

супруга Милева

и синови Владе и Воин.

Споменик Петронију Станићу (†1915) (Станићи, Корита)

Приђи ближе брате мили

те прочитај овај спомен

ПЕТРОНИЈА СТАНИЋА

војника кадровца

као и трговачки помотњик у Београду

а умро у 21. г. свог младог живота

25. I. 1915. г.

у Стублинама код Обреновца.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше му

ожалошћени отац Млађен

мајка Јелисавка

браћа Арсеније и Александар.

Споменик браћи Станић – Пауну (†1916) и Недељку (†1915) (Станићи, Корита)

Браћа СТАНИЋИ

синови Љубоја Станића

из Рокци

војници ратници који су се борили

за отаџбину и уједињење српства

ПАУН

4. пеш. пука II ч. 2. б. 1-ог позива

А. Б. трговачки помоћник у Београду

а погибе у Реци Војнуши

9-ог 1-ог 1916. год.

гди је и сарањен

а поживе од најлепшег века 26. год.

НЕДЕЉКО

који је био у IV-ом пук. 2. ч. I. Б.

војник сталног кадра

и исти пожиовио 21. год.

а умро 28-ог 1-ог 1915. год.

у Стублинама код Обреновца

где је и сарањен.

Бог да им душу прости.

По њиховој смрти

оставише своје тужне родитеље

за навек да тугују и жале

и у спомен праве занавек

отац Милое

мајка Крстина

братучед Станое

сестра Цмиљка.

Споменик Станиши Калушевићу (†1915) (Калушко брдо)

СТАНИША КАЛУШЕВИЋ

поживио 20. год.

(...)

за Српство и отаџбину од

1912-1915. г.

погибе код Свираче карауле

на Бугарској граници

8-ог новембра 1915. год.

Бог да му душу прости.

Спомен му подигош

супруга Драгина

син Иван

и кћери Крстина и Јела.

Споменик Калушевићима – Петру (†1942) и Милићу (†1942) (Калуши, гробље)

Спомен

ПЕТРУ КАЛУШЕВИЋУ

из Рокци

живи 28. г.

а погину као заробљеник у Итали 1942. г.

гди је и осто.

А његов отац

МИЛИЋ Калушевић

поживи 52. г.

а погину 1942. г.

као добар домаћин.

Бог да им душу прости.

Спомен подижу

Милијана сину и мужу,

Милија оцу и ђеду,

Милорад Млађен и Станимир брату и оцу,

Тасија мужу Петру и свекру,

Бранка и Милоранка оцу Петру и ђеду,

Милованка брату и оцу,

Милена ђеверу и свекру.

Споменик Милићу Хаџићу (†1918) (Аџићи)

Поштовани роде

немој зажалит времена

те прочитај овај спомен

који показује

храброг и неустрашивог војника

МИЛИЋА ХАЏИЋА

из Рокци

кои од задобивене ране умре

21. новембра 1918. год.

у ропству у Мађарској.

Кои је оставијо своје драге и миле

да за њиме довека цвиле.

Овај спомен подигоше му

синови Вучић и Александар

сна Мијојла

и ћерке Марина и Видосава.

Споменик Светозару Ристићу (†1915) (Међуречје)

Спомен

СВЕТОЗАРА РИСТИЋА

из Рокци

чувеног домаћина

бив. и дугогодишњег

општин. деловође

и кмета села Рокци,

у најлепшем свом животу

41. год. изгуби свој живот

борећи се против непријатеља

за своју отаџбину.

Умро на војној дужности

28. 9. 1915. год.

у Младеновцу где је и сах.

а остави фамилију да га вечито жале.

Бог да му душу прости.

Спомен подижу му

мајка и син Витомир

жена Крстина

кћери Јелка и Јуца,

сестре Крстина, Ката

и остала фамилија.

Споменик Ђорђу Комадинићу (†1915) (Ристића гробље)

Мајка од жалости једва дише

свом јединцу сину спомен пише

ЂОРЂЕ КОМАДИНИЋ

из Лисе

наредник митраљеског оделења

кои је поживи 20. год.

а погибе у рату 30. октомбра 1915. год.

Ево браћо мила

како ја изгубик јединога сина.

Кад је Аустријанска силна војска

на Београд навалила,

мој син пред краљевим двором стајаше

у руци митраљез држаше,

митраљез пали

свога краља у Београд брани.

Аустринске га гранате љуте обранише

лекари га прихватише

па га мајци оправише.

Мајка сина ујацима спрема,

најмлађи му ујак Драго мајор био

у овоме рату живот изгубијо.

Ето тако Ђорђе мајку у црно завијо,

кад је мајка свога сина изгубила

онда је закукала ни данас није престала.

Овај спомен подиже му

ожалошћена мајка Цмиљка Комадинић

и ујак Љубо Ристић.

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.