Младост Доситија Обрадовића/1
| ◄ Насловна | ПРВА ПОЈАВА | ДРУГА ПОЈАВА ► |
ПРВИ ЧИН
I ОДЕЉЕЊЕ[1]
Капамаџиска радионица и трговина
ПРВА ПОЈАВА
МАЈСТОР, НИКОЛА ПУТИН и друга два момка
(Момци седе и раде)
МАЈСТОР (улази):
Оштро, момци, журите се! За две је недеље вашар у Бечкереку, па ако Бог да, надам се да ће бољи пазар бити него што је био на последљем. Ти, Нико, нешто си вас, дан расејан, као да ти нису увек све козе код куће?!
ДРУГИ МОМАК:
Он мисли како ће путовати по свету (Смеје се.)
МАЈСТОР:
Какво путовање?... Шта ће по свету?... Боље ће бити да столицу боље угрејеш, те да својој сиротој матери што више у помоћ притечеш! (Момци се смеју.)
НИКА:
Ја не знам, мајсторе, што ви мене увек муштрате и допуштате да ме исмевају?
МАЈСТОР:
Како да те не муштрам; како да те не исмевају, кад си напунио шућурлу којекаквим лудоријама?!... Хоћеш у свет, а шта ћеш у свету?!... Знаш ли ти где је тај свет; какав изгледа тај свет?!... Зар ти није доста што сваке године по четири пута но целом Банату идеш на вашаре?
НИКА:
Па шта ми је то?!... Већ знам читав Банат у прсте!
МАЈСТОР:
Да шта би ти?!... Ваљада би да идеш у Варадин; можда још и даље? (Момци се смеју.)
НИКА:
Баш тако далеко не желим; само да ми је у Срем ићи. Кажу да је тамо тако лепо!
МАЈСТОР:
Лепше земље од Баната нема! То ће ти свако казати. Само таквим магарцима, као што си ти, узан је овај наш красан вилајет.
ДРУГИ МОМАК (смеје се):
Јеси ли чуо, Нико, твоје право име? (Смеју се.)
МАЈСТОР:
Но... но... немојте се баш ни ви други толико смејати. Нисте ни ви много од њега утекли. Но, зато сте ви сви моја деца; ја вас све једнако љубим и желим да будете вредни и радени, да од вас што честито постане... (Смеју се.) Но, шта се сада опет церекате?
НИКА:
Смеју се што сте ви казали да сте наш...
МАЈСТОР:
Ко да сам ваш... шта сам ваш?... хоћеш ли рећи већ једаред?
НИКА:
Наш отац.
МАЈСТОР:
Ко? Ја сам то рекао?
ДРУГИ МОМАК:
Није истина, мајсторе, ви нисте рекли да сте наш отац, већ да смо ми ваша деца.
МАЈСТОР:
То јесам рекао (Смеју се.)
ДРУГИ МОМАК:
И да је Ника магарац.
МАЈСТОР:
И то сам рекао (Смеју се.)
НИКА:
И да и они нису бољи од мене.
МАЈСТОР:
И то сам рекао! али да сам ја ваш отац, то нисам рекао! (Велики смех.)
Референце
уреди- ↑ Овај први део потпуно одговара првоме чину старога рукописа; ако има каквих разлика, оне су незнатне а већином стилистичне.