* * *
Мара и Марко капетан
Везак везла Иванова Мара,
Везак везла, низ море гледала,
Угледала у мору ђемију,
У ђемији Марка капетана;
Везак баци, у крај мора трче, 5
Па дозива Марка канетапа:
„Чујеш ли ме, Марко капетане!
„Је си л' давно из Сења бијела?
„Је си л' вид'о Ива господара?“
А Марко је њојзи говорио: 10
„Б'јела вило, Ивашова Маро!
„Њесам давно из Сења бијела,
„Видо сам ти Ива господара,
„Неће доћи за петнаест дана.“
Кад то чула Иванова Мара, 15
Ушетала у ђемију танку:
Дочека је капетане Марко,
Ш њоме шета по ђемији танкој;
Кад је сунце на заходу било,
Ш њом ушета лађи у одају, 20
Држао је три бијела дана.
За прву је ноћцу даровао
Златан ђердан с грла до дојака;
Другу ноћцу прстен диоманат;
Трећу ноћцу од свиле кавада. 25
Оде Мара двору бијеломе,
У свом путу не срета никога
Но Ивана свога господара,
Пита Иво своју вјерну љубу:
„Ђе си била? ко те даровао? 30
„Ко ти даде златнога ђердана?
„Ко ти даде прстен диоманат?
„Ко л' обуче свилена кавада?“
Мара лаже, а право не каже:
„О Иване, мили господаре! 35
„Ја сам била у моје матере,
„Мајка ми је прстен даровала,
„Мила браћа злаћена ђердана,
„Старац бабо од свиле кавада.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 138-139.
