Лахан/22
< Лахан
6.
(Шатор Константинов)
КОНСТАНТИН
КОНСТАНТИН (сам лежи на једним носилима). Сви ми завиде и радо би се мењали са мном, а ни један неће моју ногу; хтели би круну, а неће главу; траже украсе, а неће и бригу. Еј, судбино, пакосна зверко, кад најмилије грлиш, онда за срце уједаш. — „Теша хоће да се мења с ногама". Неће нико! „Теша поклања све своје невоље, и даје у приде бол и јед." Нико неће. О луди свете, та тебе треба варати! „Теша предаје круну" — ха, ха, ха! Како трче! Будале, зар ће на вашој глави круна бити лакша?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|