Крвави престо/8

ДРУГИ ЧИН

Прва појава

ДРУГИ ЧИН

(Призор као у првом чину)

Прва појава

Јакинта и Косор (долазе)

ЈАКИНТА:
Да чудно опет влада нам се краљ,
Замишљено по двору хода сам,
Чело у боре сабија тврдо
Ко вечне да би недокучљиве
Божанства тајне хтео открити. —
На дворане нам више не слуша,
Већ само ћути, само уводи,
А кадшто опет тешко уздане;
Кадшто му дробна суза гдекоја
Из мутног ока падне на појас,
А кад што опет у грот удари
К'о с' ума свога да је сишао. —
Ја не знам шта се збило с Бодином,
Ал' ужасан је кад ме погледа,
Па стрепим, дркћем пред њим као лист.
Више се пута пренем иза сна
Па мислим: Бодин сплетке наше зна,
Да ласкавац нас који издао
Меко му срце да предобије,
А уплив нама да се сломије. —
Даље се дакле не да чекати:
Одсудно, журио ваља делати!
КОСОР:
Искусио сам, и ја, на жалост,
Да нисам више мио њему гост,
Да с Бодином од неког времена
Превелика се збила промена,
Те кад му кажем, кад га питам што,
Ни речи неће рећи ни пошто,
Већ ћути као да је леден кам:
Из ока само што му сипа плам.
ЈАКИНТА:
Ти ваљда добро знадеш Бодина,
У жили крв му ватра је жива,
Па лако плане. — Али његов гнев
Живо и прође к'о и муњин сев,
По том је опет и питом и благ
Ко небна суза или голубче,
Те лако прашта приступ свакоме. —
Мало је људи такове ћуди:
И памет му је ваљда од срца,
Па неће скоро никог казнити,
Ил' ако ваљда кадшто и казни,
У другом часу већ се покаје,
Па сам на себе жали, да је строг. —
Ни мени неће већ да верује,
Ма мене воли — сам ми рекао
Ко очи своје, као народ свој. —
Ни мени неће већ да верује
Од стрица браћа бунтовничка му
Да свргнути га желе с' престола. —
Да Кочопар и браћа његова
Самртним гњевом на њ' се подижу,
И буне народ по сви крајеви. —
КОСОР:
У ствари нема, до душе, још ништ',
Ал' Бодин не сме тако мислити,
Е смеру нашем тад би било крај,
И открио би наш се замишљај. —
ЈАКИНТА:
Ту непобитна треба доказа,
Да огњем букне стара омраза,
Да свака тако сумња с' побије
И друкче мњење Бодин добије. —
КОСОР:
Крајње је доба, мислим, краљице,
Да дође једном већ до прелома;
Па ја сам тако удесио ствар,
Да Бодин неће више сумњати —
Жупану Марку обећао сам
Да ће још једну област добити,
Ако онако буде делао,
Што би тек теби ишло у прилог.
Марко је на то одмах пристао:
Сад можеш с' њиме: као и с' воском.
Још стекох јуче најамника два
И упутство им дадох таково,
Да силом у двор дођу Бодину
И јавно рекну: мита добише
Од Кочопара и другова му,
Да кришом светла краља убију. —
Овај је начин, к'о што видиш, прост,
Ал' ако и то не буде му дост':
Е онда сваки бадава нам труд,
Већ другчи треба удесити гуд!
ЈАКИНТА (за се)
Оваког врага као Косор тај,
Један пут рађа црни пако тек;
Ал' бог, кад неће, морам с' врагови
Да мирни буду моји санови. (гласно)
Лепа ти хвала! Вешт ти замишљај
Неизвесности учиниће крај! (оду на поље)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.