Крвави престо/7

ПРВИ ЧИН

Седма појава

Седма појава

Косор (дође) и Пређашњи.

КОСОР:
Јакинта моли краља честита.
ХВАЛИМИР (за се):
Гле, придворничке глатке аспиде!
Ко Атлант свет што на плећи држи,
Нек падне на те клетва народа!
КОСОР:
Румена ружа жељно чека дажд.
КОЧОПАР (за себе):
Не могу даље!
КОСОР (Краљу Бодину):
Ствар је важна.
КОЧОПАР (за себе):
Знам!
БОДИН:
Хајд'мо (пође).
КОСОР:
Некаква нова завера,
И опет главу дигла је у вис.
К0ЧОПАР (за се):
Да подлог створа, гнусног човека!
КОСОР:
К'о негда сунце стаће ти памет,
Кад црно дело открије ти се!
КОЧОПАР (плане):
Лажеш, скрнавче! Није истина!
И молитва је свака твоја лаж!
Опрости, краљу, ал' већ не могу
Клевету ниску даље слушати.
У тесни недри бесни ми срце
К'о сто врагова да га шибају,
У лаву ми се крвца претвара
Од силног гњева, страшног покора!
БОДИН:
Бодин је ту, владар је пред тобом!
КОЧОПАР:
Па макар да је силни Перун сам:
Ни иред љим не би донде клекао —
Док истину ти не би рекао,
Да угурсуз је свему овај крив!
ХВАЛИМИР:
Стишај се, брате!
КОЧОПАР:
Заман, не могу!
Муња је хитра срчба моја сад,
Зауставит' је к'о би могао?!
СТРАХИЊА:
Ужасан си!
КОЧОПАР:
Па раскидајте ме!
Ево ме, живог раскидајте ме!
Ил' ходи мачу, друже пламени:
Да покољем све редом матере,
Што вако бесно зверје рађају! (дигне мач)
БОДИН:
Хватајте га, нек гине кад је луд!
(Стражари пођу да га ухвате)
КОЧОПАР (витла мач):
Не дам се, не!
ХВАЛИМИР:
Па зашто и да мре?
На краља он се није дигао,
Већ на крвника, подлог Косора,
Што дахом својим чист нам кужи зрак,
Што добро срце краља честита
Од верног рода свог одвраћа. —
Па зар због њега да погине он?
Ох, краљу, стриче, љуља ти се трон!
БОДИН:
Нека се земља тресе подамном,
Нека се небо ломи над-а-мном:
Ал' бунтовници, као што сте ви,
На вешалима нек се суше сви!
СТРАХИЊА:
Не тако, краљу! Стани!... Доста је!...
Тек мач је још, то назад остаје,
А наши мачи...
БОДИН:
Зар још претиш?...
Не видиш, да сам слеп већ од зора?
ХВАЛИМИР:
Од браће своје нисам лоши ја,
Усвајам све, што овде рекоше,
Да раздору и клетој неслози
Твој злоковарни ту је Косор крив. —
Па волио бих, да сам свемогућ;
Живом да вадим погану му плућ
Да видим једном врагова кол'ко.
По паклу том се црном витлају.
БОДИН:
Хватајте их. На ланац с' вашкама,
На чист месец да више не лају!
КОЧОПАР:
Савиј ми врат у иго гвоздено,
Да кршеве ти тврде узорем
И све ћу краљу, ја узорати, —
Ал' с' овог јежа, с' ове корњаче
Ја ропске нећу вући окове,
у мишици овој док је челика!
СТРАХИЊА:
Ни ја!
ХВАЛИМИР:
Ни ја!
БОДИН:
Хватајте их! (Оде) (Слуге пођу да их ухвате).
КОЧОПАР:
Послушне слуге краља ћудљива,
Теп тако ми свесилног Перуна
У крви ћу вас све окупати!... (Сви тргну)
СЛУГЕ:
Предајте се!
КОЧОПАР:
Предајте се? Никад!
Ако сте ваљда глађу морени:
Ево вам гвожђа! Од'те једите!
Ако сте жедни, бесни скотови,
Од крви своје доста пиче те!
(Мачевају се. Кочопар и браћа му полагано повуку се натраг)

(Завеса пада)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.