◄   ПОЈАВА V ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII   ►

ПОЈАВА VI
Јелена и Видоје.


ЈЕЛЕНА:
Стани; овдје, ноћу, шта тугујеш?
Биједниче, каквој љутој бризи
Тражиш конац у прождерној води?
ВИДОЈЕ:
Вјечни Боже! варам ли се, ил’ си
Ти, царице?
ЈЕЛЕНА:
Ја сам, и ево ти
Запов’једам да већ не покушаш
Из рука се мојих истргнути.
Ко си? кажи; твој глас ми је познат,
Ал’ у мраку не разбирам лице.
ВИДОЈЕ:
Ти, ти главом, Урошева мати,
Да Видоја од смрти задржиш?
ЈЕЛЕНА (пушта га):
Проклет био! ти си? И овдје те
Коб немила на ме нанијела?
Хо! у мјесто да задржим тебе,
Требало је да т’ у воду гурнем.
ВИДОЈЕ:
И сто пута бићеш немилија
Но што бијах, ако ме не пустиш.
ЈЕЛЕНА:
Не, казнити треба ну и спасти
Твоју душу; ни по што јој не дам
Да т’ из т’јела побјегне тол’ брзо.
Нек је грижа полагахно једе,
К’о и мене љута жалост. Жжви
И да слушаш моје страшне клетве,
И да Бога за опроштај молиш.
Коњаници, чувајте га тамо. —
Више жалим тога несрећника
Но што мрзим. Кад му живот спасох,
Нек и даље уз нас мирно живе. —
Ох, мој Боже!
У бујици крвних мојих дјела
Бар милошћу једно нек засија.
Вај! бијах ли ја рођена на то
Да у крви до кољена газим,
И то цвјетно Душаново царство
Да претворим у ужасно гробље?...
Не, то није моје дјело, није,
Но за руком крвавом Мрњавца
Никдо сјеме страшне казне, коју
Бог над Срб’ма преко мене врши.
Нек се збуде пресуда небеса.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.