Краљица Јакинта/65

←Први призор

Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР

Трећи призор→

ДРУГИ ПРИЗОР
Краљ Ђорђе дође са војводама и пратњом. Сви у свечано рухо обучени и зеленим гранчицама накићени.


ЈАКИНТА (изтрчи пред краља и загрли га):
Добро дош'о, славни војсковођо!
ЂОРЂЕ:
Бог поможе бољем праву, мајко.
Да правица стаја уз јунаштво,
Грубеша би победу добио!
ЈЕДАН ОД ВОЈВОДА:
Јуначкоме духу доликује
Себе низит', другог уздизати:
Ал’ заслугу ваља припознати
И код себе као и код другог.
(К пратњи).
Да л' сам реко сувише, јунаци,
Ако краљу ту пред вама кажем,
Да сам себе победом накити.
ДРУГИ ВОЈВОДА:
Ако дајеш венац но јунаштву,
Мораш. друже, венац дати краљу;
Ако ли га делиш по мудрости,
На исту га мораш ставит' главу.
ЂОРЂЕ:
Венац увек краси вође главу,
Ал' га плете рука помагача.
Ја ћу радо ваш поклон примити,
Али и ви моју примте хвалу.
Господска нас софра очекује,
Хајд'те кући, и ране завијте,
Па на вес’о обед похитајте.
СВИ:
Живио краљ! Живио краљ! (оду).
ЈАКИНТА:
Једног врага оружјем уништи,
Сад и другог правицом порази...
Понда краљуј на миру без бриге.
ЂОРЂЕ:
Чини, мати, што за добро нађеш.
Тој љубови и такој мудрости
Син се мора послушно одзвати.
ЈАКИНТА:
Брат Грубешин издају му дели!
ЂОРЂЕ:
У власт твоју предајем му главу.
(Узме један лист са стола, гледи га и с једне и с друге стране).
Чист по свему... (Пише).
Ево ти подписа... (Даје га матери).
ЈАКИНТА (савија лист).
ЂОРЂЕ (жалостиво):
Крунославе нема?
ЈАКИНТА:
Позваћу је!
ЂОРЂЕ:
Остави је! Нека не долази,
Кад је само срдце не доводи!
ЈАКИНТА (Зовне дворанина да дође.):
Немој срдце у то мијешати.
Код жене је машта тако снажна,
Да је мора и срдце слушати,
Но најпосле ово надјачава.
ДВОРАНИН (уђе):
ЈАКИНТА (к њему):
Краљ позива госпођу краљицу.
ДВОРАНИН (оде).
ЂОРЂЕ:
Да л' је увек још онако тужна?
ЈАКИНТА:
Риједко се дава и видити.
И сад више већ протече дана,
Од како се нисмо састајали.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.