Краљица Јакинта/66

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР

ГЛАСНИК (уђе нагло):
Опрости ми, светли господару,
Ал' пред врати нигде никог не би,
А ја прешне доносим гласове.
Удобић се на тебе дигнуо,
Да освети жупана Вукана.
У стан му се много људство слегло-
Грдно поље притисла множина,
Силна бела вије с’ перјаница.
ЈАКИНТА (зачуђена):
Не пође ли с вама на Грубешу?
ГЛАСНИК:
Пође, госпо, и верно послужи,
Ал’ од кад му добеже краљица...
ЂОРЂЕ (упрепашћен):
Шта! краљица тамо!
ДВОРАНИН (уђе).
ЈАКИНТА:
Но, говори!
ДВОРАНИН:
Нигде нема госпође краљице!
ЈАКИНТА:
Нека дође њезина дворкиња.
ДВОРАНИН:
И дворкињу нигде није наћи...
ДРУГИ ДВОРАНИН (уђе, краљу):
Вестник један жели к теби ући.
ЂОРЂЕ:
Нека уђе!
ЈАКИНТА:
Најпре тог уклони!
ЂОРЂЕ (к првом гласнику):
Ид' почекај, док те не позовем.
ГЛАСНИК (уђе).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.