Краљица Јакинта/67
←Трећи призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ЧЕТВРТИ ПРИЗОР |
Пети призор→ |
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР
Вестник (уђе), а двораннн (изиђе).
ВЕСТНИК:
Светла круно, Моримир ти с’ клања
И шаље ти повољан добитак.
ЂОРЂЕ:
Шта? Говори!
ВЕСТНИК:
Ухватише Зољка,
Кад утећи после боја хтеде.
ЈАКИНТА:
Где је? Где је?
ВЕСТНИК (оде на врата. војници уведу Зољка окована):
Ево га, госпођо!
ЗОЉКО (стои намргођен).
ЈАКИНТА:
А, ту ли си птицо злокобницо!
Сад запевај кобну песму себи.
ЗОЉКО:
Моја песма већ је одпевана,
Него ево твоју започећу;
Градиња се с војском на те диже.
Нећеш дуго, гујо, благовати.
Већ се плава вије перјаница,
Која ће те у гроб одпратити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|