* * *
Кад ја пођох у џамију
Кад ја пођох у џамију,
Сусрете ме хазрет Али,
Гдје ме срете, ту ми рече:
»Овај свијет ко и цвијет.
И сви ћемо умријети, 5
У кабур се затворити.
Кад ја пођох по џенету,
У џенету једно дрво
И то дрво име има,
Име му је Бадем дрво. 10
На том дрву једна птица
И та птица име има,
Име јој је курбан птица.
Крила су јој сва од злата,
Очи су јој од мерџана, 15
Зуби су јој од бисера.
Под тим дрвом једна вода,
И та вода име има,
Име јој је Абу-земзе.
Под том водом једна плоча, 20
Њој се пишу све газије,
Другом реду све шехити,
Трећем реду све дервиши.
Ја напуних ибрик воде,
Па ја пођох по џенету 25
Тражит оца, тражит мајку,
И ја нађох мога оца,
А и моју милу мајку.
Десном руком оца појим,
А лијевом мајку појим.30
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 648.
