Изнад моћи (Милутин Бојић)

Изнад моћи
Писац: Милутин Бојић



* * *


                    Изнад моћи

Како ми очајно слике ко црв мозгом гмижу
И како лудо горе
И како модре сенке са дна душе дижу.

Њине се болне песме кô De profundis хоре
И видим битку њину,
Где се кô древне војске о бедну превласт боре.

Хрлите, синови моји! Залуд вам главе гину,
Мој дух вам није одан,
Хоће да тела ваша у заборав се срину.

О, ја кад рат вам слушам, кô језик тутњи ми
                                                       сродан.
Хтео бих да га ставим
У вечну песму, али сваки војник ваш је продан

Да мре у мени и кад ја смрт му гневом славим,
Да Богом мојим бива...
— Тад путем нека хрле, не могу да их смлавим.

Нека у мени умре кô цвет са штурих њива
И нека се погребе
Кô звук залудна ветра над лишћем свелих ива

Та позорница Себе.

(Без датума)


Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.