Женидба и удадба/7
- УГЛЕД 7.
ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ.
ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест?
МЛАДОЖЕЊА: Мало.
ДЕВОЈКА (изиђе напоље).
ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!
МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна.
ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити. Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за њега најбоља прилика, то јест, ваша кћи: зато сам га, то јест, овамо и довео.
ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено.
ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити.
ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено.
ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка?
МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.
ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А?
МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце.
ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест.
ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови. Ајде, жено!
МАТИ: Опростите, богме нисмо се надали па девојка није ни преправна, а и млада је јошт.
ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.)
ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе.
МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!)
ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи фалим, а чућете, то јест, и од други како је добар, вредан и паметан. Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест.
МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема.
ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека.
ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|