Женидба и удадба/23
| ◄ УГЛЕД 4 | УГЛЕД 5. | ► |
- УГЛЕД 5.
МАТИ, ПРЕЋАШЊИ
МАТИ: Шта је то? Шта чиниш ти с мојим дететом?
ЖЕНА: Одите, мамо, оће да ме изе. (Плаче.) Јошт ми ни капу није купио.
МАТИ: То је лепо! То је човек! Ја кад се с мојим тучем, бар знам зашто; а он због једне тричаве капе.
МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде?
МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла.
МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати.
МАТИ: Да шта, да ми изеш дете? Срам те било!
МУЖ: Ви да идете напоље из моје куће.
ЖЕНА (трчи му ближе): Шта, мама напоље?
МАТИ: Срам да те буде!
ЖЕНА: Пре ћеш ти излетити.
МАТИ: Ни шест недеља нема, па си почео; а шта ће после бити?
ЖЕНА: Питајте га гди је синоћ био.
МАТИ: Упути се брже-боље, да не издангубиш.
МУЖ: О, налепе моје!
ЖЕНА: Гледајте га, јошт се он тужи!
МАТИ: Да га ђаво носи, и који те је први довео!
ЖЕНА: Онај нитков, онај, свему је он крив!
МУЖ: Е сад, или да се човек туче с њима, или да побегне.
МАТИ: Кога ћеш ти тући?
ЖЕНА: Све ми тим једнако прети.
МАТИ: Зар немаш шака да му покажеш како се туче (подбочи се), дед почни, да те видим!
МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.)
МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак?
ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење.
МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.)
МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|