[Два се орла над планину вијев]
Два се орла над планину вијев,
ем се вијев, ем се љуто бијев.
Тој не беу до два црна орла.
Једно беше змаје од планину,
друго беше Ђуро тамничаре. 5
Од њи течи река крвавица,
и по њума беле пене летив.
Змај побеже горе у облаци.
Седе Ђуро на вр на планину,
па узима пиле соколенце, 10
прсти сече па га месом рани,
слузе рони па га водом поји.
Проговара Ђуро тамничаре:
„Чујеш ли ме, пиле соколенце,
ће те праћам, пиле, на долеко, 15
на долеко у моји дворови,
да ми видиш кулу позлатену,
и у кулу остарелу мајку“
Проговара пиле соколенце:
„Чујеш ли ме, Ђуро тамничаре, 20
ја сам бија у твоји дворови,
а од кулу нигде ништо нема,
све је змаје ватром попалија.
Насред двори једно суво дрво,
и на њега црна кукавица; 25
она кука стално без престанка,
то је, Ђуро, твоја стара мајка.“
