Дванаести час/5

Пета појава

Пета појава

ЈЕЛЕНА и ЈЕЛАЧА

ЈЕЛЕНА
(наставља)
Погано племе одмах се види!
Твоја је тетка паметна много:
Мени да буде саветник хоће!
Штета што савет, узевши строго,
Вреди колико црвљиво воће.
ЈЕЛАЧА
Где је тај весник да ми он рече
Оно што писмо скриваше мило?
Пре ништа мени није се крило; а сада?
А сад? Кад престо кћи, мајко, стекне,
Тад мајка тајне од кћери крије.
И кад крвави стег наш се вије,
Сваñа још мучи и раздире нас,
Као и некад што је, вас по вас.
У братској крви грезне пас по пас!
ЈЕЛЕНА
Највише добра теби жели мати;
Ти си крв моја.
ЈЕЛАЧА
Сметње и камен,
Што твој љубавни спречава пламен,
Да срце драгом не можеш дати.
ЈЕЛЕНА
(поражена)
Шта рече?
ЈЕЛАЧА
(трза се)
Рекох. . . Скађа, свуд свађа.
ЈЕЛЕНА
(прелазећи ћутке преко мапопређашњих речи)
Млађа старија, старија млађа.
ЈЕЛАЧА
А што прикова окове брачне
На млодо тело, место ружа сплет,
Дане ми створи тужне и мрачне,
Жељна да тебе само гледа свет?
А што ти онда не удаде себе,
Да краљу будеш не ташта но жена?
Ти си бар лепа: волео би тебе;
Ја бледа, слаба, ти пуна, румена.
ЈЕЛЕНА
Шта рече? Мајци? О, нечувена чуда и збора,
Чуда и збора! Пропаст нам прети,
А ти зар тако, ко Јуда прави?
Камо тог Бога да ти се свети,
Да те сажеже, да те задави?!
(Потпуно ужаснута тешко дише.)