* * *
Дамљан и љуба његова
У Омера више Сарајева
Зелена му гора око двора,
И у гори зелена ливада,
На ливади коло уваћено,
У том колу љуба Дамљанова; 5
Све је коло главом надвисила.
А љепотом коло занпјела.
Проговара из кола Никола:
"Покриј лице, љубо Дамљанова;
"Данас ће ти Дамљан погинути 10
"Са твојега лица бијелога."
Још то они у ријечи били,
Пуче пушка из горе зелене,
Те удари у колу Дамљана.
Дамљан паде, а љуба допаде: 15
"Мој Дамљане, моје јарко сунце!
"Л'јепо ти ме бјеше обасјало!
"Ал' ми брже за горицу зађе." —
"Љубо моја, питома ружице!
"Л'јепо ти ми бјеше процватила! 20
"Ал' залуду, кад с' не китих тобом!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 421-422.
