Гром и магнет
Гром и магнет
| Гром и магнет Писац: Јован Илић |
Онда кад је бура страховита
Стуб јестества занијала махом,
Кад све тамом обвијено бјаше
И кад муње облак шибкајући
Изазивљу вјетре на позорје :
Гром повија с' у страшноме виду
Пун бјеснила рикајући громко.
Сва животна, тиме ужаснута,
Лик мртвила на себе примише,
Тек једино при трепетном звуку,
Кл ањаху се том страшилу само
Познавајућ насилије истог
И његова свирјепија грома.
Један само у метежу томе,
Кров магнетом кој' заштићен бјаше,
Клањати се њему не хоћаше
Кô зликовцу недостојном тога.
Гром ал' горди и свирјепством знатни
То видећи распали се гњевом,
Па наумив своје понижење
Одмастити, у јарости грмне
И на њега устреми се звјерски,
Као стр'јела летећи с небеса,
Намисливши да га посве сатре
И пакосном удовољи срцу;
Но какви га нападну ужаси,
Стрмоглавце кад себе опази,
Гдје у бездну котрља се мрачну,
Сав измучен, ал' позно научен:
"Да злом кад-тад зло награда бива,
Ко што сије да то и ужива". —
Напомене
уреди- Ова песма је објављена у часопису Подунавка, 1844, бр. 19
Извори
уреди- Јован Илић: Целокупна дела, страна 7-8, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|