Гријех и покора

Један момак јашиковао с једном ђевојком и прстенује је, и идући често у тазбину, а пуница му толико не бранила, те случајно момак згријеши с ђевојком прије вјенчања, па кад дозна мајка ђевојчина, дочека га виком и треском, говорећи му: што уради чудо од себе и од мене, Бог ти судио! што ми забређа шћер? — Па се томе чудиш? ту нема никаква чуда, што је твоја ђевојка, а моја заручница бређа; али би чудо онда било да сам ја бређ! Него је стидно и гријешно, па ко је учинио гријех, тај ће и покору, те одмах ђевојку вјенча.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 11–12.