Вучистрах1/16
| ←Говор петнаести | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор шеснаести |
Говор седамнаести→ |
Који чемер, који отров, који невиђен и непознан огањ разгара ове прси и мало помало ужиже ово срце од леда? горим али не горим? Ах јаох, не горим запето, зашто бих угасила огањ усилованијем сузами које ми из очи утјечу. Да ако ово није огањ, тот је од огња сумња? Није ни сумња — бити ће мука! Није мука, ако ми је угодна! да ако ми је угодно, зашто се тужим? Ах познам —љубав је! Из твојијех разгоренијех стријела ови плам исходи, о љубави! знам, знам, ти си заисто, о љубави! Да то једнога потиштена иностранца имам ја љубити?! ја, која сам се охолила и славила живјети слободна од љувенога завезаја? Ах, слаба љуска свијест, гдје је величанство краљевско, гдје племе ведро? Вајмех, добијена сам! нека ме чује вас свијет — не хаје ми се, не могу држати скровена оволико горућа плама: љубим Мирослава!
Референце
уреди
