Богомили и хусити у Срему и Бачкој

Богомили и хусити у Срему и Бачкој  (1928)  Писац: Станоје Станојевић

Не може бити сумње, да је богомилска вера из Босне рано продрла и у Срем и Бачку, и да је и ту задобила присталица. У 15 веку нашли су у тим крајевима земљишта за пропаганду и хусите. Тако је у 15 веку у Срему и Бачкој, уз православне и католике, који су чинили главну масу становништва, било у знатном броју и богомила и хусита.

Минорита Јаков де Marchya одређен је био у то доба за инквизитора у Србији и у Босни, али је он почео радити и у Срему inter fluvios Zawam et Danubium. Међутим њега су ту у раду спречавали, јер није имао наредбу и одобрење да и ту ради. Стога се он по тој ствари обратио на пожешког комеса Владислава, који му је издао 25 фебруара 1437 год. у Ђакову један акт, у коме он тврди да majorem partem predictarum parcium Syrmie Rascianos inhabitare, и да се у већини места у Срему Rasciani et eciam Bosnenses cum christianis mixtim commorantur. Ту се даље истиче, да quedam civitates ac ville sectis hereticorum Boznensium ac Huzitarum infecte per pluros annos extiterunt, и да их је поменути Јаков вратио у праву веру.

Даље се у том акту тврди, да и ymmo ex altera Danubii quasi per spacium unius miliaris vel circa mixtim Rasciani et Boznenses heretici cum christianis moram faciunt personalem (E. Fermendžin, Acta Bosne, 1892, 159; ст. 172).

У другом једном акту који је издан у Валпову 18 јула 1438 истом Јакову, тврди се исто што и у пређашњем акту, а особито, да су quedam ville et civitates sectis Hisitarum hereticorum infecte (L. c. 163).

Због прогањања јеретика долазило је у то доба у Срему и до незгодних појава. Тако је 1439 у Каменици ципелар Валентин исуканим мачем напао на судију Јована, а после са руљом ударио на судијину кућу, где је у затвору био један свештеник, који је био оптужен за јерес, па су демонстранти разбили апсану и ослободили ухапшеног свештеника (L. c. 173-5. Испит сведока био је у Каменици 19 августа 1439 год.)

У једном акту из исте године има врло занимљивих података о обредима тих јеретика у Срему и Бачкој. Ту се прича, да је констатовано alios in silvis, alios in cellariis, alios vero in molendinis, nonnulos autem in speluncis et cavernis montium et terrarum divina prophanasse, et sub utraque specie a multis retro temporibus communicase, ac sacram eucharistiam nec non sanguinem domini nostri Jesu Christi in quibusdam bursis, ab intus pice subductis, a colo pendentibus, per huiusmodi dampnata latibula detulisse et plurimos nocturno in silencio ad huiuscemodi prophana loca transeuntes, proh dolor, ipsum sanguinem domini nostri Iesu Christi super se et indumenta efudise, ila ut eciam in calceamenta ipsorum usque couflueret et terra exinde non mediocriter aspargeretur.

На испиту су јеретици, каже се у том акту, тврдили, iam ad arma se promptuabant atque pontifices cum clero miserabili neci tradere conabantur (L. c. 176-7).

Ст. Станојевић

Извор

• Cтаноје Станојевић, Богумили и хусити у Срему и у Бачкој, Гласник Историског Друштва у Новом Саду 1 (1928), стр. 114–115.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Станоје Станојевић, умро 1937, пре 87 година.