Богић од Мораве жени синове

* * *


Богић од Мораве жени синове

Фала богу, фала јединоме,
врло богат Богић од Мораве,
од богатство на бога не гледа,
иска једнак радост да чини,
две радости, два сина да жени. 5
Што је снила Богићева љуба,
што је снила једно лоше сана,
де летоше два сива голуба,
те падоше на Богићеве дворе,
и донеше до две русе главе, 10
русе главе од беле голубе,
па казује Богићева љуба,
па казује Богићу од Мораве:
„Чујеш ли ме, Богић од Мораве,
што сам снила једно лоше сана: 15
долетеше два сива сокола,
донесоше до две русе главе,
русе главе од беле голубе”.
Он не слуша што му љуба каже,
но ми сабра две ките сватове, 20
и ми узе сурле и гочеве,
првао иде за лепе девојке.
Кад отишли девојачке дворе
ту узели те лепе девојке;
право иду кроз гору зелену. 25
Оба брата, оба младожење,
врло ги је жед надолеја,
па слегоше у ладне меане.
Ту излегла Мара крчмарица,
викну Мара, до бога се чује: 30
„Скините се, вели, незнане делије,
да пијете вино трогодишње
и ракију од четири лета".
Скидоше се, вели, оба брата,
оба брата, оба младожење, 35
Улегоше у ладне меане;
у меане до тријес јунака,
па ми служи Мара крчмарица,
па ги служи то ли рујно вино,
дигоше се до тријес ајдука, 40
погубише до та оба брата,
оба брата, оба младожење.
Говориле те лепе девојке:
„Чејте ли, ви млади девери,
ви викните Богића од Мораве, 45
нек преброји кићене сватове,
’ал му излазу сви сватови на број".
Преброи ги Богић од Мораве,
сви сватови на број излегоше,
сал ги нема оба мила сина, 50
оба сина, оба младожење.
Ту устаља Богић од Мораве,
ту устаља те кићене сватове,
право иде у ладне меане,
кад отиде у ладне меане, 55
излегла је Мара крчмарица,
говори му Мара крчмарица:
„Скини ми се, вели, незнана делијо,
да ми пијеш вино трогодишњо".
Ту се скида Богић од Мораве 60
па улезе у ладна меане.
Што да види? Чуда великога!
У меане до тријс ајдука,
они пију вино трогодишњо,
а пред њима до две русе главе, 65
русе главе од његове синове;
ту му служи Мара крчмарпца,
па му служи оно рујно вино.
Пије вино Богић од Мораве,
пија, пија, докле се напија. 70
Па говори Богић од Мораве:
„Чујете ли ви тријес ајдука,
просто мене мало да поиграм?
Да поиграм и мало да појем?”
Говорише до тријес ајдука: 75
„Просго, вели, незнани делијо”.
Па се диже Богић од Мораве,
подигрује, сабљу повађује,
обрну гу на лево и на деспо,
погуби ми до тријес ајдука: 80
од тријесет шездесет паправи.
Када виде Мара крчмарица,
она узе кучка да ми бега.
Уфати гу Богић од Мораве,
па гу однесе на студени камен, 85
прекрати гу ноге до колена,
и обе руке до лаката;
обе гу је очи извртеја;
па гу остави на студени камен,
па ми узе обе русе главе, 90
русе главе од миле синове,
па ги тури у свилене бисаге,
право иде у своје дворове.
Не запира Богић од Мораве,
не запира ни сурле ни гочеве. 95
Кад улего у своје дворове,
излегла је Богићева љуба,
па доваћа те свилене бисаге,
те да види што гу даровале.
Што да види? Чуда великога! 100
У бисаге до две русе главе,
русе главе од миле синове.
Када виде једнак шуму уфати.
Не запира Богић од Мораве,
не запира сурле ни гочеве, 105
ни ми враћа обе миле снаје,
но ги венча за друге синове.
Кад ги свеја прву ноћ да спију,
веће добро сунце огрејало,
нема њему синови да се дигну; 110
па отиде Богић од Мораве
па отиде на те вруће собе;
„Ај, дик'те се, моја луда деца,
како сам ве луде оженија,
како сте ми се луди успавали”. 115
Говориле обе миле снаје:
„Чујеш ли ни, Богић од Мораве,
оба сина, оба су ти мртви!”
Не запира Богић од Мораве,
не запира ни сурле ни гочеве, 120
но ми узима обе миле снаје,
па ги враћа де ги је узеја.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 108-111.