Бено Поплесија (Робиња)2/20

←Шена деветнеста

Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадеста

Шена XXI→

Шена двадеста

ЛИМИЦА и ПЕРАШТАНИН

ЛИМИЦА (сам): Намислио сам фињу бурлу учинит капетану, ако нзвадим онега сиромаха врага Пераштанина из страња; поћу му се сад јавит. — О, госпару Пераштанине, olà, пара не чујеш?
ПЕРАШТАНИН: Зовете ли мене, господине?
ЛИМИЦА: Зовем; пара ме не познаш — ја сам Лимица.
ПЕРАШТАНИН: Теке прости ми, драги брате, ер те не чујем.
ЛИМИЦА: Знаш ли је ли капетан дома?
ПЕРАШТАНИН: Није никога дома. A, pofar del mondo [тако ти свијета], да си малоприје изишал, намјерил би се на великога дјавла, ере њека razza renegada [издајица] извела је робињу ванка из куће, и она јадна викаше и била је у фацу црвена ко скрлет. А ето, al pofar del Bacco [тако ти Баха], још су врата отворена.
ЛИМИЦА: По ране куљенове имаш разлог.
ПЕРАШТАНИН: Теке сад је бријеме помоћ ме! уљези уиутра тере ми отвори, а познаћеш col tempo [с временом] ко је патрун Ђуре Кужиновић из Пераста.
ЛИМИЦА: Идем делонго.

Референце