ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
КРАЉ И РЕДОВНИК
КРАЉ
Мој верни, у кога доброту и знање 355
спуштô сам од мога срца све уфање,
зламења рец' која светилиште указа
жељнога покоја али зла пораза!
РЕДОВНИК
Да и худа зламења светилиште укаже,
добра су чињења вишњега ка таже. 360
КРАЉ
Чини ми сумњати тај твоја бесједа
да ће зло ке бити, ну слједи напреда!
РЕДОВНИК
Краљу, ончас заповједи
пођох твоје извршити
и живине посветити 365
кô ми твоја влас нареди.
Ну богови вишњи твоја
светилишта не примају,
знамења ти грда дају
од велика непокоја. 370
Нетом справих што се мени
за посветит ктијаше и чиме
ја тамјаном мирисниме
посух огањ посвећени,
плам се извијат ончас поче 375
пак дим ити, пак разлике
груба чина кажућ слике
ке ми у срцу страх узроче,
јак даждива влажна дуга,
кад се облаци сунцем праже, 380
сто разлицијех слика каже
по све стране свога круга,
не би могô разазнати
слике пуне зла пораза
крвава се и жута указа 385
у тмине се пак обрати.
КРАЉ
Краљество јаох моје! Веоми су бесједе
страшиве теј твоје! Говори ка слиједе!
РЕДОВНИК
Краљу, стократ гора слиде
и надходе сва зла ина, 390
утробе су од живина
црне, жуте, модре, блиде.
Крв излази црна од иједа,
находе се јетре жуте,
модре плуће и надуте 395
срца упала......................
Јазовита цријева чине
међу собом кобну смећу
и страшиве кроз пуклине
усиони ијед измећу. 400
Биљези су прем очити
да нам сила вишње власти
зло кегоди тешко прити
цјећа наше охоласти.
КРАЉ
Ћутим се цјећ тога пун худа скончања 405
да зачет ниједнога не могу уфања.
Страх ме је да неће цјећ наше несвијести
велике бит смеће у нашему мјести.
РЕДОВНИК
Само видим од помоћи
нечекано добро њеко 410
гди се прострије надалеко
како да ће с неба доћи.
Млада овца од годишта
сташе у цркви завезана,
која имаше бит заклана 415
за првога светилишта,
кад из стране од сјевера
с висина се летећ сави
хрли орô и управи
пут овчице сива пера, 420
кривим кљуном удри у везе
и одпрве њих раскину
и с овчицом у висину
брзијем тијеком хрло узљезе
пака слетје на ливаду 425
како уморан да почине
тер ју здраву међу ине
овце врати к свому стаду.
КРАЉ
Тај су отајства прем скровита
и веле ми сумњит чине, 430
памет моја не дохита
зламените те висине,
зато у цркву пођ’ опета
и понови по закону
с многом помњом ту присвета 435
светилишта Јову Амону
и моли га да ти буде
он узроке ријети праве
од године ове худе
која наше тре државе, 440
кô се утопна сила ова
има уставит и смирити,
ко је увријеђен од богова
и кô се има утажити.
Ја ћу свијетле поћи у дворе 445
докли мени ти донијети
будеш божје одговоре.
Пођи веће, немо’ цкњети!
