Андромеда1/ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

Андромеда - АТ ПРВИ
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ



* * *


ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

КРАЉ ЧЕФЕО И СКУП ДВОРНИКА


КРАЉ

     Видјесмо велику немилос од неби,
оваке мним вику године да не би,
     и уснут ми не даше подпуна покоја, 285
врли даж чујаше у страху свијес моја
     огњенијем гдје буче громови небеса,
даж пљушти, град туче, земља се сва стреса.
     Зачусмо ке море с воденијем потопи
учини поноре, ке људство потопи, 290
     кô страше године немиле, неправе
све наше крајине, градове, државе.
     Тријеби је и с оном невољом захвалит
неумрлијем боговом, а људи пожалит:
     охолас к висинам наша нас подиже 295
да пасти чини нам с висина пак ниже.

СКУП ДВОРНИКА

     Заистину је врла одвеће
плахос страшнијех сијех година,
познати је да бог неће
трпјет нашијех већ кривина. 300
     Да бремена он овака
не пошиље често с неби,
људска охолас сасма опака
подносит се могла не би.

КРАЉ

     Када цијеним ја подпуне 305
све радости уживати
и за урес моје круне
драгу кћерцу брату дати,
     силне и страшне сеј године
бране ми ову свршит виру, 310
чим харају мê крајине
и краљество мê сатиру,
     ну би била ствар опћена
што ваљају небо и море
да краљица моја жена 315
не смета ме веле горе.
     Супротива хтјењу мому
хоће се она натјецати
краљевићу еџипскому
наш једини род подати. 320

СКУП ДВОРНИКА

     Кроз ствари се теј не чуди,
свијетли краљу пун разбора,
охолас је женске ћуди
од године плахе гора.
     Ну жуђена свеђ ведрина 325
за бременом мутнијем слиди,
жестоцијех иза тмина
веле свјетљи дан се види.
     Једа нашијех непокоја
љута смећа брзо умине 330
да се смири круна твоја,
да пристану зле године!
     Једа вишњи згар с небеса.,
кога охолас наша дражи,
прику силу брзо утажи 335
расрченијех од удеса!

КРАЉ

     Редовник је зато од мене
у Амона послан Јова
да он смири силе огњене
и гњив срчнијех од богова, 340
     нека он посвети сто младијех јунчића
на отар њих свети, сто рудијех јагњића.

  СКУП ДВОРНИКА

     Тва је наредба мудра и знана,
свијетли краљу, разлог иште
да се чини светилиште 345
владаоцим вишњијех страна.
     И најбоље тва влас обра
богу с’ утећ да нас бљуде,
од почетка лијепа и добра
добра и сврха вазда буде. 350
     Али ево редовника,
с дружбом својом к нами греде,
ш његове ћеш знат бесједе
њих хотјења сва колика.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.