Андрија Хумски/24

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА ШЕСТА

ПОЈАВА ШЕСТА

ВЛАДИСЛАВ и ВЛАСТОЉУБ

ВЛАДИСЛАВ:

Пропала земља, народ пропада,
Посрнула је снага витешка,
Оружје српско рђа попала.
И Хум се, ето, са свим одметн'о,
А Дубровчани, верни навици
Од старог доба, вазда ласкати,
Ласкају краљу, самом престолу,
А свуда маха више отимљу.
Ја немам, кнеже, другог позива,
До само спасти земљу пропалу,
Па тим уморен снагу крепити
У слатком миљу срећна живота.
Стојиш ли, кнеже, на тој обвези,
Што утврђена беше међ нама?

ВЛАСТОЉУБ:

О томе само, веруј, и мислим.

ВЛАДИСЛАВ:

А мисли л' тако твоја Даница?
То, кнеже, не ћеш моћи тврдити.
А кад би ипак што год рекао,
Све што би било: сумња с основом.

ВЛАСТОЉУБ:

Ти на то немој нигда мислити,
Она је јоште млада, неука,
Па не разуме срећу сјајану,
Која ка њојзи сама прилази.

ВЛАДИСЛАВ:

Ал опет, опст —

ВЛАСТОЉУБ:

Немаш разлога,
Отуд се ништа немој бојати.
(За себе.) Кад није друго, морам лагати,
Да не би пажњу на то скретао,
Те, оставивши што је на прагу,
Мислима својим даље блудио.
(Гласно.) Ти не знаш јоште пламен ммлости,
Како те она љуби искрено,
А туга, што јој видиш на челу,
Казује само њену бојазан,
Како се чисто боји, сграхује,
Да не ће среће таке дочекат'.

ВЛАДИСЛАВ:

Истииу тврдиш?

ВЛАСТОЉУБ:

К’о отац знадем,
Пред тобом ово смело говорим.

ВЛАДИСЛАВ:

То би ми било доста вечито
Да снагу крепим светлим надама,
А камо л' само ноћцу једнну.
Сад с богом, кнеже! (Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.