Адем-када
Везак везла Адем-када, млада невјеста,
На чардаку, на високу џамли-пенџеру;
Сав је ђерђеф укапала горким сузама.
К њој долази Атиф-беже, млађи дјевере,
Па он пита младу неву, Адем-кадуну: 5
»Што је теби, Адем-кадо, млада невјесто?
Што си ђерђеф покапала грозним сузама?« —
Одговара Адем-када, млада невјеста:
»Прођи ме се, Алиф-беже, млађи дјевере!
Твоја мајка, добра жена, а зло говори, 10
Да ја љубим тебе млада, млађег дјевера;
А Бог знаде и ти знадеш, да бит не море.« —
У то доба Хасан-ага из трговине;
Чизме скида, мајке пита: »Гдје ми је жена?«
— »»Ево ти је на чардаку, не било ти је! 15
Она љуби Алиф-бега, млађег дјевера.«« —
Зубим’ шкрину, сабља сијну, оде на чардак;
Сабља звекну, љуба јекну, чедо проплака.
Узима га бег Хасан-бег на б’јеле руке,
Па га носи на авлију, даде матери, 20
Па посједе добра коња, оде низ поље.
Кад је био насред поља, равна, зелена,
Сретоше га младе шуре, па га питају:
»Добро здраво, Хасан-беже, јеси л' од дома?«
— »»Здраво, здраво, моје шуре, ја сам од дома.«« — 25
— »А како је Адем-када, твоја госпоја?« —
— »»Остала је на чардаку ногом копајућ,
Мртвим очим’ небо гледећ, зв’језде бројећи.«« —
То изрече и потјера, оде низ поље.
Мато Бошкић, бр. 204.
Од Јоке Милић из Сарајева.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
